Postoje deca koja se tokom učenja teško koncentrišu na času, ali i kod kuće, prilikom izrade domaćih zadataka. Kod takve dece pažnja se brzo pomera, misli im lutaju ka nekim njima zanimljivijim stvarima, obično maštarijama. Za takvu decu kažemo da su nepažnjiva.
Osnovni pokretač dečjeg učenja i razvoja je njihov “upijajući duh”. On se ogleda u prirodnom interesovanju za aktuelne događaje i stvari, želji dece da otkrivaju svet oko sebe, njihovoj sklonosti za najraznovrsnije aktivnosti…
Pored radoznalosti, najbolji podsticaj na aktivnost i razvojni motiv je doživljavanje zadovoljstva zbog uspeha nakon savladavanja neke prepreke, prevazilaženja nesklada između onoga čemu dete teži i onoga za šta je u određenom trenutku sposobno.
Šta je pažnja?
Pažnja je usredseđenost, usmerenje na nešto što je određeno i konkretno. Kako bi se uspešno obavio neki zadatak, mora se na njega usmeriti pažnja. Bez nje nema uspešnog rada ni učenja. Kod dece pažnja najkraće traje i zato deca vrlo često menjaju aktivnosti. Trajanje i intenzitet zavise od motivacije, ali i od toga da li neko ili nešto tu pažnju ometa. Sa uzrastom se pažnja sve više povećava. Tako na primer, kod dece predškolskog uzrasta traje vrlo kratko, najviše 5-10 minuta. Imajući to u vidu, roditelji trebaju zajedno sa svojom decom odrediti vreme izvršavanja nekog zadataka, a posebno negovati motivaciju, koja je u direktnoj vezi sa uspešnim savladavanjem prepreka i teškoća. Pri tome, vrlo je važno detetu obezbediti neophodan mir i tišinu i eliminisati sve ono što bi moglo da ometa njegovu pažnju.
Kako ojačati pažnju?
Ne postoji čarobna formula kojom se naprasno može ojačati pažnja. Kod dece koja imaju problem da se fokusiraju na neki zadatak moramo sistemski razvijati (vežbati) sposobnosti dužeg usredsređivanja pažnje. Kada se pred dete postavi određeni zadatak, ono se mora koncentrisati na njegovo rešavanje sve dok on ne bude uspešno obavljen. Naravno, težina tog zadatka mora biti u skladu sa uzrastom deteta i njegovim inteletkualnim sposobnostima u tom uzrastu.
Domaći zadaci su jedna vrsta vežbe istrajnosti i interesovanja. Zato je njihov značaj posebno izražen u nižim razredima osnovne škole. Naučite dete, odnosno, pomozite mu da razvije sposobnost da određeno vreme u toku dana provodi za radnim stolom, za knjigom i sveskom za domaći rad. Potrudite se da isključite sve izvore ometanja dečje pažnje, na primer, slušanje muzike ili praćenje televizijskih emisija.Svako ima neki svoj način koncentracije, a muzika sigurno ne pomaže njenom poboljšanju, osim ako nije, tiha, laka. Muzika se obično se preporučuje kada dete crta, slika ili rešava neke praktične zadatke. Detetovo interesovanje za rešavanje zadataka mora biti, ako ne veće, onda bar na nivou njegovog interesovanja za praćenje neke televizijske emisije, gledanja omiljenog filma i sl.
Učenje (vežba) koncentracije počinje od lakših zadataka koji se mogu obaviti kroz neko kraće vreme. Najbolje je složenije zadatke podeliti na etape, a zatim ih rešavati korak po porak. Dobro napravljen prvi korak već je dobar motiv da se nastavi dalje. Da bi taj prvi korak bio uspešan, od presudnog je značaja motivisanost koju roditelji trebaju da razviju kod deteta. A da bi roditelji to mogli, moraju se snabdeti velikom količinom strpljenja i naravno, moraju imati bezgraničnu veru u sposobnosti svoga deteta.
