Bazen u dvorištu je san mnogih porodica jer pruža osveženje i zabavu tokom leta. Ipak, prisustvo dece pored vode nosi ozbiljne rizike.
Bez obzira na uzrast deteta, bezbednost mora biti na prvom mestu. Uz odgovarajuće mere zaštite, moguće je obezbediti sigurno okruženje u kojem mališani mogu da uživaju bez nepotrebnih opasnosti.
Fizička barijera kao prvi korak zaštite
Najefikasniji način da obezbedite bazen jeste postavljanje fizičke barijere koja sprečava da deca dođu u kontakt sa vodom bez nadzora. Jedno od najjednostavnijih rešenja koje roditelji biraju jeste panelna ograda, jer je dovoljno čvrsta da izdrži spoljne uslove, a istovremeno dovoljno visoka da mališanima onemogući preskakanje.
Pored ograde, ulazna vrata moraju biti obezbeđena bravom ili sigurnosnim mehanizmom koji mališani ne mogu sami da otvore. Vrlo je važno da deca ne steknu naviku da se igraju pored ulaza, pa roditelji treba da vode računa da vrata uvek budu zatvorena i zaključana. Još bolja praksa je dodavanje alarma na vrata, koji se oglašava svaki put kada se ona otvore – ovo daje dodatni sloj zaštite.
Kada postavljate barijeru, obratite pažnju i na njenu stabilnost. Ograda ne bi smela da ima široke razmake između šipki, jer deca mogu pokušati da se provuku. Takođe, površina mora biti glatka, bez oštrih ivica koje bi mogle da izazovu povrede. Pravilno postavljena barijera ne samo da čuva decu od bazena, već i doprinosi estetici dvorišta, pa je i praktično i estetski rešenje.
Nadzor i prisutnost odraslih kao ključni faktor
Bez obzira na prepreke i opremu, nadzor odraslih je nezamenljiv. Deca su po prirodi radoznala i sklona istraživanju, pa nijedna fizička mera zaštite nije dovoljna ako nema odrasle osobe u blizini. Nadzor znači aktivno posmatranje – sedenje pored bazena i praćenje onoga što deca rade, a ne povremeno gledanje kroz prozor.
Roditelji bi trebalo da postave jasna pravila za igru oko bazena. Na primer: bez trčanja po mokrim površinama, bez guranja i bez ulaska u vodu bez dozvole odraslih.
Pravila moraju biti dosledna i jasno objašnjena deci na jednostavan način. Manja deca mogu shvatiti kroz igru – napravi se lista „zlatnih pravila“ i ponavlja svaki put pre ulaska u bazen.
Dodatna odgovornost je i edukacija roditelja putem raznih programa i edukativnih aplikacija. Bar jedan član porodice trebalo bi da zna osnove prve pomoći i reanimacije (CPR). U hitnim situacijama brza reakcija može napraviti razliku između života i smrti. Organizovanje kursa prve pomoći za celu porodicu je mudra i korisna odluka.
Ako je u dvorištu više dece, roditelji bi trebalo da se dogovore ko u datom trenutku prati decu. Najveća greška je kada svi pretpostave da ih neko drugi gleda. Aktivan nadzor odraslih ostaje najpouzdaniji vid zaštite, bez obzira na sve druge mere.
Prava oprema za dodatnu sigurnost
Osim barijera i nadzora, važnu ulogu ima i odgovarajuća sigurnosna oprema. Sigurnosni pokrivači za bazen jedno su od najefikasnijih rešenja – oni u potpunosti prekrivaju vodu kada se bazen ne koristi i dovoljno su čvrsti da podnesu težinu deteta, sprečavajući ga da upadne u vodu.
Alarmni sistemi su još jedno praktično rešenje. Postoje modeli koji se montiraju na površinu vode i reaguju na pokrete, kao i oni koji se postavljaju na kapiju ograde. Ako se nešto nepredviđeno desi, alarm će vas odmah upozoriti. Ovo može biti od presudnog značaja kada niste direktno pored bazena.
Pored ovih sistema, trebalo bi da imate pri ruci i spasilačke rekvizite – prstenove, konopce ili duže štapove za izvlačenje. Ovi predmeti nisu skupi, a mogu spasiti život.
Merdevine treba da budu stabilne i postavljene sa više strana bazena, kako bi deca uvek imala način da izađu iz vode. Takođe, površine oko bazena ne bi trebalo da budu klizave. Postavljanje specijalnih gumenih ili hrapavih podloga dodatno smanjuje rizik od padova.
Edukacija dece o pravilima bezbednosti
Najbolja preventiva jeste edukacija dece o pravilima ponašanja pored bazena. Decu treba učiti da voda može biti i zabava i opasnost, zavisno od toga kako se koriste. To ne znači zastrašivanje, već jasno objašnjavanje pravila i posledica nepoštovanja.
Deca najlakše uče kroz rutinu i edukativne igre. Pre svakog ulaska u bazen, ponovite osnovna pravila: nikad ne ulaziti bez odraslih, ne skakati na druge, ne gurati drugare. Ako dete prekrši pravilo, važno je da reagujete odmah i dosledno, kako bi shvatilo ozbiljnost.
Plivačke škole predstavljaju sjajan način da deca na siguran način razviju veštine i postanu samostalnija. Čim dete napuni dovoljno godina (obično između 4 i 6), upis na plivanje smanjuje rizik od nesreća i jača njihovo samopouzdanje. Osim toga, deca koja znaju da plivaju često se osećaju sigurnije i lakše poštuju pravila.
Takođe, važno je uključiti decu u odgovornost. Objasnite im da je bazen zajednički prostor i da oni sami doprinose sigurnosti kada se ponašaju pravilno. Kada deca postanu svesna rizika i svoje uloge u prevenciji, mnogo je manja šansa da će pravila shvatiti olako.
Sezonsko održavanje i prevencija rizika
Bezbednost bazena ne zavisi samo od nadzora i pravila, već i od redovnog održavanja. Voda mora biti čista i hemijski ispravna, jer bakterije i alge mogu izazvati kožne i respiratorne probleme kod dece. Redovno testiranje pH vrednosti i nivoa hlora u bazenu je neophodno da bi voda bila bezbedna.
Oprema za bazen – pumpe, filteri, osvetljenje – mora se redovno proveravati. Neispravna oprema može biti izvor opasnosti, od strujnih udara do fizičkih povreda. Ako primetite da neki deo opreme ne radi ispravno, bazen se ne bi smeo koristiti dok se kvar ne otkloni.
Posebno obratite pažnju na sezonu kada bazen nije u upotrebi. Zimi ga treba isprazniti, pokriti i obezbediti. Ako se ostavi pun i nezaštićen, postoji rizik od prljanja vode, nakupljanja algi, ali i od toga da deca neprimetno dođu u kontakt s njim.
Bezbednost dece pored bazena postiže se kombinacijom barijera, nadzora, sigurnosne opreme, edukacije i održavanja.
Kada se sve ove mere primene zajedno, stvara se okruženje u kojem deca mogu da uživaju u vodi, a roditelji da budu mirni i sigurni da su preduzeli sve da spreče rizike.
