Dete koje se žustro i veselo igra, koje kasnije isto tako žustro i vredno uči i radi – takvo, pametno dete priželjkuje po pravilu svaki roditelj. Dok beba još leži u kolevci uveliko se već kuju budući planovi za nju… To će vam možda izgledati preuranjeno, dok je toliko mala. Međutim, rezultati mnogih istraživanja, ukazuju na to da su baš za razvoj inteligencije deteta od ogromnog značaja upravo prvi meseci života.
Jedan od nesumnjivih dokaza za ovo daje zadivljujći tempo razvoja mozga deteta baš u toku prve tri godine života. Mozak novorođenčeta, koji pri rođenju u proseku teži oko 350 g, udvostručava svoju težinu do 7-og meseca života. Pri prvom rođendanu ima 50%, a na kraju treće godine života već 80% težine mozga odrasle osobe.
Mozak u stvari raste mnogo brže od ostalih delova tela deteta. Međutim, ne uvećava se izrazito samo njegova masa, nego i tzv. sinapse. Veze između nervnih ćelija se bolje formiraju, pogotovo ukoliko beba dobija dovoljno stalnih podstreka iz svoje okoline. Razvoj sinapsi u ranom period je osnova za kasniji razvoj inteligencije, jer se 50% inteligencije jednog čoveka razvija do njegove 4-te godine života.
Jedan od preuslova za to je onaj “srećni” spoj bebe i njegove majke i okoline, što omogućava detetu da srećno i zadovoljno raste, tako da se sa njegovog blistajućeg lica može lako pročitati: “Lepo mi je na ovom svetu, svi me vole”. Danas se zahvaljujući napretku medicinske nauke razvoj mozga bebe može testirati, i utvrditi da se deca usled manjka roditeljske brige i nedostatka ljubavi razvijaju sporije i grade manje sisteme veza, odnosno sinapsi u mozgu.
Značaj, maternjeg jezika
Na primeru jezika može se dobro razjasniti značaj ranog odnosa na relaciji roditelji – dete za razvoj dečije inteligencije. Sva zdrava deca u uzrastu od dve i po do tri godine mogu, i obično govore svoj maternji jezik. To važi kako za sasvim jednostavne jezike, tako i za komplikovane (kao što su francuski, nemački, ruski, kineski itd.).
Dugo vremena dete “razume sve” što čuje ali jedva da može da progovori i da kaže nekoliko kratkih reči, obično dvosložnih kao što su “tata”, “mama”, “baba” i “deda”. Jednog dana, iznenada i na veliku radost roditelja i okoline, dete počinje da govori!
Ono je u toku svog “negovornog perioda” usvojilo (“naučilo”) jezik slušanjem i razumevanjem. Što ranije, što češce, jasnije i razgovetnije sve osobe iz okoline pričaju s bebom, to će ona bolje naučiti da govori. I suprotno. Ukoliko se malo ili nejasno, osorno ili kratko razgovara u porodici uopšte, a pogotovo sa detetom, utoliko se i njegova sposobnost i početak govora odlažu. Ukoliko, međutim, ovo nepovoljno stanje potraje više godina, ukoliko na dečija pitanja niko nema vremena ili ne želi da odgovora na njih, a naročito ukoliko je celokupna porodična klima više hladna nego topla, može se desiti da takva deca uprkos dobrim ličnim predispozicijama, posle polaska u školu zaostaju za svojim vršnjacima, jer ne vole ili ne mogu lepo da govore.
Školsko učenje uvek zahteva jezik kao posrednika i sredstvo komunikacije, bez obzira koji je predmet u pitanju. Samo ukoliko dete može ono naučeno da ispriča vlastitim rečima, moći će da dobro napreduje u školi. Velike su razlike u inteligenciji među vršnjacima npr. jedne grupe u dečjem vrtiću ili jednom školskom razredu.
“Pamet” i očigledna “glupost” počivaju većim delom, ne kao što neki misle na različitim predispozicijama, već obično na dečijem veoma različitom podsticaju i usmeravanju, počevši od rođenja, a naročito tokom prve tri godine života, tj. u vremenu najjačeg razvoja dečijeg i ljudskog mozga. Sve što na ovom stepenu razvoja pogoduje duhovnom razvoju deteta, to doprinosi sposobnosti vezivanja, stvaranja poverenja kroz pouzdano i srdačno postupanje, i to je istovremeno i najvažniji preduslov za najbolji mogući razvoj dečje inteligencije.
Dakle, ko želi da ima ne samo srećno, već i pametno dete, treba da otpočne i da mu poklanja mnogo vremena i ljubavi, da se njime bavi, a pre svega da puno razgovara , da mu se često obraća i da strpljivo odgovara na negova pitanja, koliko god da su česta. A ukoliko je odnos dobar, najbolji dokaz za to su upravo ta mnogobrojna dečija pitanja.
