Početna U svetu knjiga Alisa u zemlji čuda – nastanak sveta „s one strane ogledala“

Alisa u zemlji čuda – nastanak sveta „s one strane ogledala“

311
0
PODELI
alisa u zemlji čuda

Čarls Latvidž Dodžson, poznatiji kao Luis Kerol, autor čuvene knjige Alisa u zemlji čuda, rođen je u Engleskoj, u Češiru, 1832. godine. Od malena je bio strastveni čitalac i ispoljavao znake genija. Njegovo interesovanje za svet fantazije i apsolutna radoznalost došli su do izražaja veoma rano, kako u porodičnom tako i u školskom okrilju. Bio je izuzetno maštovit, sastavljao je pozorišna dela za svoju braću i sestre i izmišljao im igre. Uz pomoć jednog prijatelja napravio je i lutkarsko pozorište, da bi svojoj porodici ponekad prikazivao predstave. Pisao je pesme i kratke priče, te pravio kostime i  koristio ih prilikom izvođenja mađioničarskih trikova koje je sam izmišljao.

Manje je poznato da je ovaj slavni pisac bio uspešan u različitim naučnim oblastima. Matematika, odnosno brojevi i razni logički zadaci, bili su njegova velika ljubav. Amaterski se bavio i fotografskom umetnošću. Svakojake aktivnosti su ga zaokupljale i bio je pretrpan raznim poslovima. Po diplomiranju je držao časove na jednom od najpoznatijih  koledža Univerziteta u Oksfordu,  i ušao u krugove akademske elite Oksforda. Takođe je radio i u biblioteci, kao pomoćnik bibliotekara.

“Čamac pod sunčanim nebom”

Zanimljivo je da je Alisa, protagonistkinja njegovog najpoznatijeg dela, zaista postojala. Naime, Alisin je lik zasnovan na stvarnoj ličnosti. Doduše, izgledala je potpuno drugačije od dugokose i plavokose devojčice poznate iz književnih ilustracija i crtaća. Tamnoputa, kratke kose i oštrog pogleda, devojčica koja ga je učinila poznatim širom celog sveta imala je samo četiri godine kada ju je pisac upoznao. Bila je najmlađa ćerka prodice Lidel – Alisin otac bio je upranik, tj. dekan univerziteta na kojem je Kerol predavao. Alisa je sa svojim sestrama odlazila u prostorije njegove biblioteke u pratnji dadilje, dok im je on pripovedao priče, koje je usput ilustrovao crtežima. Dok su bile zabavljene njegovim pričama, on bi ih u tom trenutku fotografisao. Izgledalo je da ima neiscpnu rezervu fantastičnih priča koje je sam izmišljao.

Iz bezbrojnih šetnji kraj reke, ili dana provedenih u Kerolovoj biblioteci, nastale su i priče koje su devojčice slušale opčinjene. Tokom jednog od takvih izletničkih dana, na Temzi, reci koja protiče kroz London, začete su i one iz najpoznatijeg i najpopularnijeg njegovog dela Alisa u zemlji čuda. Kasnije, 1871. godine, napisao je i njen  nastavak – Alisa s one strane ogledala. U kontekst svojih priča sve češće je stavljao same devojčice, posebno Alisu. Zatim je te priče, improvizovane u njenu čast, obrazovao u celinu pod naslovom Alisine avanture pod zemljom. Posvetio joj je i jednu pesmu u akrostihu, u kojoj se moglo pročitati njeno ime. Pesma je ponela naslov Čamac pod sunčanim nebom.

Prvo izdanje knjige Alisa u zemlji čuda

Kerolova Alisa u zemlji čuda, sa svoje 192 strane, svetlost dana je ugledala 1865. godine u Velikoj Britaniji. Objavljena je tek na nagovor Kerolovih prijatelja da je izda, pošto je pisac priču proširio, dodao nove scene i upotpunio je šalama i igrama reči. Srećni izdavač bio je Makmilan. Prvo izdanje ove svevremene dečije knjige, popularne i danas, ilustrovao je Džon Tenijel. Kerol je insistirao na tome da njegova knjiga ima jarkocrvene korice, kako bi bila privlačnija dečijem oku.

Originalni piščev rukopis odlikovao se savršenim uklapanjem priče i crteža i neobičnim odnosom teksta i ilustracije. Na nekim od stranica npr., Alisina nezgrapnost usled naglog rasta, nakon što popije čarobni napitak, izvrsno je predstavljena. Naime, njeno telo potiskuje sam tekst i jedva staje na stranicu knjige. Brojni su i drugi kreativni i efektni postupci u Kerolovom isprepletenom pripovedanju. Oni neretko pojačavaju apsurd i egzistencijalističke momente kojih u knjizi ima napretek (npr. gusenica koja neobičnim govorom Alisi neprestano postavlja egzistencijalističko pitanje: ko si ti?). Izrazito funkcionalne ilustracije, dakle, pomažu u odgonetanju simboličnih značenja dela.

Kraj prijateljstva i početak priče

Iznenada, krajem sedamdesetih godina, dekan i Kerol su prekinuli prijateljstvo. Zbog toga je Kerolu bilo uskraćeno da viđa devojčice, a on je postao predmet brojnih kontroverzi. Mnogi biografi čak upućuju na piščevu nameru da zatraži ruku jedanaestogodišnje Alise, uprkos razlici od dvadeset godina i tome što je ona još bila tinejdžerka. Ipak, ova mišljenja nikada nisu tačno potvrđena. Međutim, sve ovo Kerola nije sprečilo da završi pisanje i objavljivanje knjige o Alisi. Priče “sa one strane ogledala”, napisane sa mnogo ljubavi, donele su mu posthumnu slavu, uz mnoge druge brojne spise književnog i naučnog karaktera. Čarls Latvidž Dodžson umro je u Gilferdu 1898. godine, od upale pluća, a njegova Alisa u zemlji čuda od trenutka kada je objavljena 1865. godine nikada nije prestala da se štampa.

 

Zanimljivosti o Kerolu i Alisi

  • Kerol je po prirodi bio stidljiv i nespretan, izrazito je mucao i više je voleo društvno dece od društva odraslih.
  • Godine 1861. rukopoložen je za anglikanskog sveštenika, ali sveštenik nikada nije postao.
  • Alisa u zemlji čuda, jedna od omiljenih dečijih knjiga svih vremena, smatra se pretečom književnog žanra apsurda.
  • Skraćeno, dečije izdanje knjige, namenjeno najmlađim čitaocima, pojavilo se 1890. g. Kerol ga je nazvao Alisom za malce. Tek ono je prvi put sadržalo ilustracije u boji.
  • Priče o Alisi potpisivane su umetničkim imenom Luis Kerol koje je Čarls Latvidž Dodžson slučajno izmislio
  • Alisa Lidel je nekoliko godina pred kraj života bila prinuđena da proda svoj primerak dugo čuvanog rukopisa knjige koja joj je posvećena, kako bi mogla da plati porez na zaostavštinu.
  • Postoje društva u mnogim delovima sveta osnovana u slavu Luisa Kerola, koja se bave promocijom njegovih dela i istraživanjem njegovog života.
 

OSTAVITE ODGOVOR