Početna Škola Analiza lika Analiza dela „Ep o Gilgamešu” + prepričana lektira

Analiza dela „Ep o Gilgamešu” + prepričana lektira

243
0
PODELI

Ep o Gilgamešu je najstariji i najsavršeniji ep književnosti starog veka, nastao oko 1700. godine pre nove ere. Međutim, to ne osporava činjenicu da je ovaj ep i danas veoma popularan među čitalačkom publikom, jer govori o velikim istinama o čoveku i životu. Ono što uvek fascinira kada čitamo Ep o Gilgamešu jeste pitanje ljudske egzistencije, junaštva, slave, moći, ali i prolaznosti života i neizbežne smrti. Dakle, reč je o pitanjima pred kojima čovek i danas zastane.

Upravo te univerzalne teme i sveljudsko utiče na trajanje i popularnost ovog dela.

Pred vama se nalazi analiza dela Ep o Gilgamešu. Ipak, naša preporuka je da delo pročitate i steknete lični doživljaj istog.

Ep kao žanr

Ep ili epopeja je naziv za najveću epsku formu, čiji je zadatak pripovedanje u stihu o značajnim događajima ili herojskim ličnostima, s mnogo pojedinosti. Njeni začeci su, verovatno u epskoj pesmi, gde je više različitih epskih pesama, koje pevaju o istom junaku ili događaju, vremenom dalo jedinstvenu celinu – spev, ep, epopeju. U epu dolazi do izražaja kolektivni duh naroda, jer zahvata sve aspekte duha i života jedne zajednice (običaji, verovanja, rituali, odnos prema okruženju ili svetu). Iako ep može da obuhvati celokupan život nekog naroda, najčešće se vezuje za konkretne događaje i to one sudbonosne za taj narod (ratovi, utemeljenje države, otkrića…) ili sudbine važnih ličnosti u tom narodu. Priča je uvek skoncentrisana oko jednog junaka, izuzetnog i božankog karaktera, ali psihološko produbljavanje lika ne postoji. Sve je usmereno ka spoju događaja i lika, te se na taj način uz brojne pojedinosti daje jedinstvena slika jednog naroda.

Pored Epa o Gilgamešu, poznati su i Ilijada i Odiseja, Mahabharata, Enejida, Oslobođeni Jerusalim, Izgubljeni raj

Istorijska svojstva Epa o Gilgamešu

Iako se Ep o Gilgamešu smatra najstarijim književnim tekstom za koji naša civilizacija zna, ipak je relativno kasno otkriven, u ruševinama Asurbanipalove biblioteke, negde u 19. veku. Pretpostavlja se da je nastao na osnovu nekoliko starijih poema, kao što su Gilgameš i zemlja života, Gilgameš i Nebeski bik, Gilgameš i vrba

Ep o Gilgamešu napisan je klinastim pismom i to trima različitim jezicima: sumerskim, starim persijskim, akadskim. Napisan je na dvanaest glinenih ploča, gde svaka od njih odgovara jednom pevanju, te tako ep ima dvanaest pevanja. Sva pevanja odnose se na Gilgameša, vladara grada Uruka. Prema legendi živeo je između 250 i 300 godina, a bio je sin besmrtnog Lugalbande i boginje Ninsun. Ovakvo poreklo govori o njegovoj prirodi – bio je dve trećine bog, a jednu trećinu čovek.

Kompozicija Epa o Gilgamešu

Kao što je već pomenuto, Ep o Gilgamešu sačinjen je od dvanaest pevanja, koja se nalaze na pločama. Ukratko, kompozicija epa izgleda ovako:

  1. Prva ploča: Stvaranje Enkidua, bića koje će se suprotstaviti Gilgamešu; Enkiduov odnos sa ženom (bludnica koja ga civilizuje); Gilgamešov san.
  2. Druga ploča: Enkidu i Gilgameš – dvoboj i bratimljenje; pripreme pohoda na Humbabu, uprkos negativnim proročanstvima.
  3. Treća ploča: Saveti i blagoslovi Gilgamešove majke Ninsun.
  4. Četvrta ploča: Gilgameš tumači Enkiduov san.
  5. Peta ploča: Borba sa Humbabom; Enkidu se svakom pobedom sve više bliži smrti.
  6. Šesta ploča: Ištarino nuđenje i Gilgamešovo odbijanje njene ljubavi; ubijanje nebeskog bika, koga je Ištar pripremila kao osvetu Gilgamešu.
  7. Sedma ploča: Enkiduov san; Enkiduova smrt.
  8. Osma ploča: Gilgamšova žalost za prijateljem; Gilgamešov strah za sopstveni život.
  9. Deveta ploča: Gilgamešova želja da pronađe eliksir za večan život; Put ka Utnapištimu.
  10. Deseta ploča: Susret Gilgameša sa Siduri Sabiti i Uršanabijem.
  11. Jedanaesta ploča: Utnapištimova priča o potopu – samo bogovi žive večno.
  12. Dvanaesta priča: Enkiduov silazak u podzemni svet; Priča o svetu mrtvih; Gilgameš umire.

Tema i motivi – priča o čoveku, prijateljstvu i prolaznosti

Ep o Gilgamešu za svoju priču uzima važnu i veliku temu – čovek i njegova pozicija i trajanje u svetu. Kroz ovu temu predstavljen je lik sebičnog i silnog junaka, Gilgameša koji na život gleda kao na trajanje i uspehe kojima nema kraja. Stoga je njemu teško da se pomiri sa činjenicom da i njega čeka smrt i da eliksir za večitu mladost ne postoji. U tom pogledu, Gilgameš je junak opštih ljudskih htenja i želja.

Moć, slava, samovolja i egocetričnost, potpuno nestaju kada se u Gilgamešov život pojavi Enkidu. Iako je silno želeo dvoboj s njim i da se dokaže, Gilgameš ga je mnogo zavoleo, iz čega se rodilo iskreno prijateljstvo. Na taj način, motiv prijateljstva je upotpunio priču o ljudskoj nezasitosti, sebičnosti, ali i neminovnosti smrti. Važna stvar koju Gilgameš uči jeste da život ne može učiniti trajnim, ali ga može iskoristiti na pravi način, uživati u ljubavi i prijateljstvu i tako upotpuniti svaki trenutak.

Dakle, u epu su postavljena velika pitanja, date su životne teme. To je delo univerzalnih pitanja, životnih istina i sveljudskog; priča o prijateljstvu, ljubavi, prolaznosti.

Gilgameš – nosilac sveljudskih htenja i želja

Gilgameš je glavni junak u epu, a o tome svedoči i činjenica da ep po njemu i nosi naslov. Njegovo poreklo je čudno – on je jedna trećina čovek, a dve trećine bog.

Kao takav, u brojnim situacijama i odnosima prema drugima, u njemu se smenjuju oba vida ličnosti. Pošto je kralj Uruka, tu najčešće dolazi do izražaja njegova samovolja i sila svojstvena bogovima, te je tako često surov i apsolutni gospodar svih. S druge strane, u odnosu prema Enkiduu ispoljava se blaža i osećajnija strana Gilgamešove ličnosti.

Upravo takvo dvojstvo u njegovom karakteru govori i unutrašnjem preobražaju koji doživljava, a koji se kreće od negativnog ka pozitivnom. Kao neko ko je voleo samo sebe i svoj život, Gilgameš gaji iskrenu emociju prema prijatelju, ceni prijateljstvo i iskreno tuguje kada izgubi prijatelja.

Uslovno rečeno, Gilgamešov život se može podeliti na dve etape: prva se odnosi na život pre prijateljstva sa Enkiduom, a druga nakon poznanstva sa njim. Tako se i pozitivne, odnosno negativne osobine usmeravaju na ove dve strane u zavisnosti od situacija i događaja.

Prva etapa – pre poznanstva sa Gilgamešom govori o neprekosnovenosti po lepoti, moći, mudrosti koju je uživao u narodu, o tome koliko voli svoj život i bori se za dostojanstvo i ugled. Druga etapa – nakon poznanstva i bratimljenja sa Enkiduom govori o Gilgamešovom sazrevanju, osećajnosti, požrtvovanju, iskrenoj patnji koju je osetio.

Još jedna važna emocija koju Gilgameš poznaje jeste strah. Ona je duboko prisutna u njegovoj ličnosti kroz čitav ep, ali se najviše ispoljava kad je motiv smrti u pitanju. Njegov nespokoj ogleda se u situaciji, kada on nakon smrti Enkidua, traži od sveštenika i čarobnjaka da mu prizovu prijateljev duh kako bi ga upitao o svetu mrtvih. Od njega Gilgameš saznaje poražavajuću istinu – čovek kad umre postaje blato, prah, prašina.

Dakle, napitak za večito trajanje života ne postoji – i moćni Gilgameš svakako umire.

Enkidu – put ka očovečenju i civilizaciji

Enkidu je veoma zanimljiva ličnost u epu. On je stvoren po zapovesti Anua, boga neba, a s ciljem da pobedi silnog Gilgameša. Boginja Aruru ga je stvorila od blata i pljuvačke, podarila mu srce kao simbol duha i misli.

Međutim, Enkidu je stepski čovek – sav je zarastao u dlakama, snažan je, surov, odrastao sa životinjma, jede sa poda. Trenutak kad postaje civilizovan čovek odnosi se na poznanstvo sa bludnicom Šamhat.

Enkidu tada spoznaje ljubav, ali doživljava moralni pad. Pored gubitka nevinosti, on upozaje svet kulturnog čoveka, te tako uči kako se pravilno jede i ponaša; zatim oblači svečano odelo, upoznaje sjaj kraljevskih palata, dobija novog prijatelja. Takođe, stiče mudrost koja najviše dolazi do izražaja kad tumači Gilgamešov san.

Enkidu je primer buđenja svesti o samom sebi, razvijanju odnosa sa drugima i žrtvovanju za prijatelje. Takođe, on je najbolji posrednik za suštinske promene koje su se desile u Gilgamešovoj ličnosti.

Poruka dela

Ep o Gilgamešu nosi više poruka. Neke od njih su da život ne treba trošiti težeći da se postigne beskonačnost i večito trajanje na zemlji, jer nešto takvo neće doći. Pošto se večita trajnost ne može postići i eliksir protiv starenja ne postoji, trebalo bi da jedini čovekov cilj bude želja da se živi, voli, uživa i sprijateljuje.

Zbog toga je u ovom delu centralni motiv prijateljstvo, jer ovo uvećava biće čoveka, čini ga srećnijim i menja ga.

 

OSTAVITE ODGOVOR