Već smo objavili tekst u kome je prepričana pripovetka Laze Lazarevića „Prvi put s ocem na jutrenje“ali smo ipak rešili da dodatno izanaliziramo najvažnije likove koji se pojavljuju u ovoj pripovetci.
Prvi put s ocem na jutrenje
Jedna od najpoznatijih pripovedaka Laze Lazarevića je pripovetka „Prvi put s ocem na jutrenje“, kojom je i otpočeo svoje književno stvaralaštvo. Ono što je značajno jeste da je ova pripovetka u prvom izdanju nosila naziv „Zvona sa crkve iz grada N“, a kasnije dobila naziv koji danas imamo pred sobom kada je čitamo. Poznato je da je Laza Lazarević bio izuzetan psihološki realista i da je na najbolji način prikazivao ljudske osobine, ponašanja, karakter, unutrašnje nemire, rastrojstva i drugo.
Pripovetka pod nazivom „Prvi put s ocem na jutrenje“ jedna je od Lazarevićevih psiholoških pripovedaka. Na samom početku može se uočiti autoritet oca koji je upravljao celom porodicom. Pre svega, radi se o patrijarhalnoj porodici u kojoj se otprilike znalo mesto svakom članu. Mitar, gazda, otac i muž, zauzima centralno mesto u pripoveci. Značaj njegovog lika je veliki i na više mesta vidjljiv, jer kroz njegove postupke i odnos prema porodici, može se mnogo toga zaključiti o njemu samom. Bio je preke naravi, nasuprot Marici, njegovoj supruzi koja je bila blaga i nežna žena, ali ipak borbena i hrabra.
Mitrova reč bila je glavna i njoj su se pokoravali svi članovi porodice. Odnos sa ženom i decom je bio hladan, nezainteresovan, distanciran, a tome je doprineo i uticaj sredine, koji je osećanja i nežnost stavljao na stranu. Zato su deca ostala bez očevih zagrljaja, ljubavi, uz veoma malo posvećnosti, uz hladno cupkanje na krilu i retke osmehe. Ženi Marici je bila uskraćena pažnja, kao i nežnost supružnika. Laza Lazarević na precizan način karakteriše Mitra. Jasno prikazuje njegovu strogu i preku narav, autorit povrh nežnosti i ljubavi. Međutim, iza takve slike besprekornog i strogog domaćina jedne imućne porodice, krio se, zapravo, nemoćnik, nepromišljeni i tvrdoglavi hranitelj porodice, koji za jedno veče u kuću donese mnogo novca, a već sledeće večeri džepovi su mu sasvim prazni.
Da bi sasvim upotpunio Mitrov lik, L. Lazarević uvodi motiv poroka-strast prema kockanju. Mitrova mana, ona koja će dovesti do propasti, bila je upravo kocka. Dok se Marica molila za spas svoje porodice i težila da očuva razum i hrabrost, Mitarov porok bio je promenljive sreće. Teške noći bile su pred njima. To je samo jačalo ili slabilo njohovu snagu.
Međutim, usledila je kobna noć, koja će mnogo toga promeniti. Te noći koja je donela puno patnje i bola, Mitar se kockao u rođenoj kući, a u susednoj sobi, njegova deca i Marica molili su se da se sve završi kako treba. Međutim, te noći, Mitar je izgubio sve, uključujući i kući, imanje, novac. To je bilo veče neizvesnosti i za Mitra, ali i za ženu i decu. Bilo je jasno da kocka neće doneti ništa dobro i vredno, nego samo odneti. Marica je slutila nesreću, ali nije gubila nadu i veru. U noći kada su izgubili sve, Marica se molila, deca su strepela, a Mitar je nepomično sedeo u razbacanoj i zagušljivoj prostoriji, u kojoj se suočio sa svojom propašću. Lik Mitra, prekog i strogog, konačno je prešao u lik gubitnika, u svakom smislu.
Nad svojom nemoćnom sudbinom, donosi najgoru odluku-da izvrši samoubistvo. U jednoj takvoj sceni, kada Mitar odlučuje sebi da presudi, i misli da će tako rešiti sve probleme, uzdiže se lik Marice, žene koja se po prvi put suprotstavalja mužu i sprečava ga da sebi oduzme život. Na njegove reči da su sve izgubili i da nemaju više ništa, ona govori da je tako moralo biti, da ne misli o tome, da će sve to nadoknaditi, da je važan njegov život. U tim teškim trenucima Marica vidi spas u radu, trudu i hrabrosti da se bore sa svim životnim nedaćama. Ona postupa onako kako je osetila da treba, kako je bilo najbolje za njenu porodicu. Njena briga o mužu, prerasta u brigu za opstanak. Marica je svojim postupkom pokazala izuzetne vrednosti, retkost i mudrost žene koja porodicu diže iz propasti.
Iako su žene bile potcenjene i sputavane u patrijarhalnim porodicama, bez prava na mišljenje i odluku, Marica je pokazala da je nekada hrabrost žene veća i istrajnija. Kraj pripovetke je simboličan – otac Mitar odvodi decu u crkvu, na službu, gde je utočište mira i spasenja.
