U maloj sirotinjskoj kolibi na rubu šume sanovao sakuplјač grana. Prehranjivao se tako što je svakodnevno obilazio šumu i oštrom sekirom kresao suve grane s drveća. Grane bi skuplјao na gomilu i prodavao ih meštanima u selu. Nije zato dobijao naročite novce, ali on beše skroman i nije se jadao na sudbinu.
Jedared, dok je lindrao suvarke sa hrasta, začuje nečiji prestravlјeni uzvik. Nedaleko odatle antilopa je bežala ispred vuka. Drvoseča jurnu sa sekirom u pomoć progonjenoj životinji. Ošinu vuka britkom oštricom i obali ga na tlo.
Ranjena antilopa pogleda zahvalno svog spasioca. Mladi sakuplјač grana primeti da ona hramlјe, podera parče svoje uboge košulјe i zamota joj povređenu nogu. Antilopa mu se obrati čovečjim glasom:
– Odužiću ti se za to što si me spasao. Mladić se najpre iznenadi, a zatim odgovori:
– Ne moraš mi zahvalјivati, niti tražim bilo šta.
– Dobro. Ipak, ako ti ikada zatrebam, na istočnom obodu šume uzdiže se jedno visoko drvo; tri puta kucni o stablo tog drveta sa žutim cvastima bude li ti neophodna pomoć.
Antilopa ubrzo ode svojim putem, a mladić nastavi da kreše suvarke.
Nekoliko sedmica kasnije drvoseča naiđe na drvo o kome mu je govorila antilopa. On se priseti životinje i požele da je vidi. Kucnu tri puta o stablo i u njemu se otvoriše vrata. On se nađe u velelepnoj palati sa raskošnim mozaicima na zidovima i mnoštvom zlatnih i srmenih predmeta razmeštenih po odajama. U Jednoj od prostorija dočeka ga sedi starac i pozva da se usluži s bogate trpeze.
Drvoseča primamlјen mirisom ukusnih jela prione na obedovanje. Služeći ga, starac upita:
– Dobri čoveče, šta želiš?
– Ja imam sasvim dovolјno za život, zahvalјujući suvarcima koje prodam. Nisam došao da bih išta tražio, nego da vidim antilopu – reče mladić.
Zatim u prostoriju stupi antilopa. Ona i drvoseča krenuše u šetnju i otidoše do njegove skromne kućice.
Svaki dan na povratku iz šume drvoseča je donosio sveže deteline antilopi i tako se ona sve brže i brže oporavlјala. Jedne večeri, kuvajući pirinač, mladić reče antilopi u šali:
– Draga moja antilopa, kada bi me bar jednom dočekao skuvani pirinač na povratku iz šume, posle napornog dana.
Životinja ne odgovori, no dobro upamti šta je sakuplјač granja rekao. Sledećeg dana drvoseča se silno iznenadio kada je na astalu u kolibici zatekao čanak zgotovlјene riže. Umoran i gladan zasede i otpoče sa jelom . Jelo je bilo veoma ukusno. Ovo se ponovilo i narednih dana. Mladić se čudio i pitao ko li to sprema večeru dok je on još u šumi.
Jednog jutra on dohvati sekiru okačenu o klinu kraj ulaznih vrata i uputi se, kao i svakog dana, na posao, ali ne otpešači daleko, nego se sakrije iza velikog javora, kako bi otkrio ko to kuva u njegovoj brvnarici.
Jasno spazi gde antilopa prilazi kuhinjskom stolu i udara kopitom o njega. Posle trećeg udara koža joj spade i ona se preobrazi u devojku vanredne lepote. Ona uze da posprema po brvnari i gotovi pirinač. Drvoseča utrča unutra, zgrabi antilopinu kožurinu i zafrlјači je u vatru. Koža izgore, a devojka stade gorko grcati.
– Sagoreo si moju kožu. Sad mi nema povratka u moju palatu.
Mladić se pokaja i otpoče je tešiti:
– Ako ne možeš nazad u svoj dom, ostani kod mene. Ovde ćeš uživati punu slobodu, kao i ranije.
Devojka mu zahvali na dobroti i reče:
– Sada sam se uverila da si ti odista valјan i redak čovek. Ostaću da živim kod tebe.
Tako se oni privenčaše, a kako oboje behu marlјivi i požrtvovani, ubrzo stekoše znatno imanje i uživahu mnoge radosti.
