Primer pismenog sastava na temu „Askina čarobna igra za život“ za učenike starijih razreda osnovne škole.
Askina čarobna igra za život
Sunce se probudilo. Strme livade su obasjane. Kada su se mesec i sunce susreli rodilo se jedno nežno biće, oličenje umetnosti i nevinosti – Aska.
Kada je prvi put otvorila oči, videla je veliki nepredvidiv svet. Tada je ispod klupčeta vune prv put zakucalo srce umetnosti.
Nevino, čisto, nestašno biće tumaralo je livadom i proplancima. Svo bukovo lišće bilo je zapečaćeno njenim koracima. Umetnost u njenom srcu je udahnula jesen. Bilo je to nemirno srdašce koje je kucalo za umetnost i bilo umetnost. Ubrzo je šuma udahnula ovo veselo biće. Njušila je svaku travku, svaki opali list. Osećala se nadahnutom i punom života. Njeni su pogledi lutali, preletali nebo i stazu, sve dok se nisu susreli sa krvožednim, zlim vukovim očima. Preplašeno mlado srce je ubrzano kucalo. Znala je da je to kraj. Pre minut dva, vremena koje nije postojalo, bila je mlada, nevina balerina. Sada je sve to nestajalo u izmaglici u koju je i ona upala. Umetnost! Igra i život! bili su to samo prohujali dani, bile su to jedine misli preneraženog bića. Htela je da živi.
Napravila je jedan obrt, dva, tri… Igra je počela! Život se nastavljao. Svaka i mala pauza je bila tada pukotina u koju se uvlači smrt. Nije živela dovoljno dugo, život i igra su bili jedino što je imala. Onda su se koraci nizali kao biseri na ogrlici. Ona je živela! Živela je, a to je bilo poslednje što je očekivala. Vuk je opijen gubio krvožednost, postajao je mekši, blaži, na momente drugačiji. Aska nije mislila, samo je igrala. Niz bledo lice su klizile graške znoja. Tada je pukla puška! Aska je pala kao pokošena. Vuk je ubijen. Ubila ga je krvožednost – ostao je isti.
Tada je prvi put igra za život odigrana. No, to nije bio poslednji put, igra se i dalje igra, umetnost pobeđuje smrt i postaje život.
Pogledajte u ranije objavljen tekst na ovu temu: Aska i vuk – pismeni sastav iz srpskog (tema iz gradiva)
