Aurora polaris ili polarna svetlost je spektakularni fenomen igre svetlosti koji se može videti na noćnom nebu u predelima oko Severnog i Južnog pola. Kako se južna polarna svetlost ili Aurora australis vidi slabije, i to samo na Antarktiku (ponekad iz Novog Zelanda, pojedinih delova Australije i argentinskog grada Ušuaje), mnogo popularnija je Aurora borealis, svetlost koju možete posmatrati u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Murmansku u Rusiji, Aljasci, Kanadi, na Islandu i Grenlandu. Putnici širom sveta, od septembra do aprila, hrle ka severnim delovima sveta kako bi doživeli veličanstvene prizore na nebu. Ukoliko ste baš veliki srećnik, videćete Auroru borealis iz prvog pokušaja, ali to najčešće nije tako. Ljudi pokušavaju po nekoliko večeri u nizu da „uhvate“ predstavu polarne svetlosti. Zašto nastaje Aurora, koja su najbolja mesta gde je možemo videti i da li možda postoji i na drugim planetama – saznaćete u ovom tekstu.
Kako nastaje polarna svetlost?
Sigurno se pitate kako nastaje polarna igra svetlosti? Svi smo učili to iz fizike, ali znanju je potrebno osveženje.
Sloj gasova koji okružuju Zemlju naziva se atmosfera. Ona se sastoji od više slojeva: troposfere, stratosfere, mezosfere, termosfere i egzosfere. Osim nje, našu planetu okružuju i pojasevi naelektrisanih čestica koji se prostiru od 3.840 k do 16.000 km od površine Zemlje. Oni se nazivaju Van Alenovi pojasevi i upravo u njima se koncentrišu čestice koje potiču od Sunca, većinom elektroni, protoni i neka atomska jezgra. Magnetno polje Zemlje „zarobi“ ove čestice i one osciliraju između polova.
Kada veliki broj elektrona krene u pravcu Zemlje duž njenog magnetnog polja i sudara se sa česticama vazduha (najčešće u gornjim slojevima atmosfere, 80–150 km od Zemlje), vazduh odgovara slanjem svetlosti koja izgleda poput fluorescencije. U tom momentu vidimo igru boja koje reflektuju gasove, odnosno polarnu svetlost.
Iako se Aurora borealis dešava sve vreme, mi je možemo videti samo u mračnim zimskim noćima kada je vedro nebo, i to samo u predelima oko Severnog pola. Treba da znamo da naelektrisane čestice potiču od Sunca i da vremenski uslovi određuju da li ćemo videti pramenove svetlosti u raznim bojama koje vršljaju nebom. Kada je Sunčeva aktivnost pojačana, pojačan je i intenzitet Aurore polaris. Tada postoji mogućnost da se u igrama svetlosti uživa i na geografskim širinama udaljenijim od polova, odnosno bližim ekvatoru. Čak se i u našim predelima može videti blaga polarna svetlost, ali na planinama, daleko od svetlosti gradova.
Aurora se, kao zavesa, najčešće širi u pravcu istok-zapad. Dešava se i da neprekidno menja oblik i to je tzv. aktivna aurora.
Aurora borealis – koja su najbolja mesta za posmatranje?
Aurora borealis ili severna svetlost, može se videti u predelima najbližim Severnom polu i Arktičkom krugu.
- Grenland je najveće ostrvo na svetu i pretežno je prekriveno ledom. Međutim, na ovom danskom ostrvu, postoji nekoliko gradova u kojima ukupno živi oko 56.000 stanovnika. Jedan od tih gradova, Kangerlusvak, specifičan je po vedrom nebu 300 dana u godini i idealan je za posmatranje Aurore borealis. Put do Kangerlusvaka moguć je samo sankama koje vuku psi. Ipak, ukoliko se dovoljno potrudite, znate da ćete uživati u spektakularnoj Aurori.
- U Severnoj Americi, polarnu svetlost možete videti iz Aljaske i Severozapadnih teritorija Kanade. Drugi po veličini grad Aljaske Ferbanks najpopolarniji je među turistima zbog Aurore borealis koja se može pojaviti čak 200 dana u godini. Osim Ferbanksa, Nacionalni park Denali još je izazovniji. Najbolje je doći u jesen ili tokom zime, jer su prizori na nebu neverovatni. U Severozapadnim teritorijama Kanade, najpopularniji za uživanje u polarnoj svetlosti je grad Jelounajf.
- Za Evropljane postoji više lokacija na kojima se često pojavljuje Aurora borealis. U Finskoj Auroru zovu Revontulet, a može se videti u Laponiji. Ukoliko ste se odlučili da posetite Deda Mraza u Rovanijemiju, obiđite i mesta Saariselkä Sodankylä i Kilpisjärvi. U periodu od kraja oktobra do kraja marta, verovatnoća da vidite polarnu svetlost svake noći je 70-80%. Potrebno je da čekate od 21 č. do 2 posle ponoći, ne bi li se pojavila na nebu. Najblaža klima za uživanje u čarima polarne svetlosti je u Švedskoj. Omiljena mesta turistima za posmatranje Aurore su Jokkmokk, Abisko, Tärendö, Jukkasjärvi i nacionalni park Farnebofjarden. Mesto koje je sinonim za Auroru borealis je Tromso u Norveškoj, gde su šanse za pojavu ovog fenomena na nebu izuzetno velike, jer ga mrak pokriva skoro devet meseci godišnje. Aurora se može videti i čak u popodnevnim časovima.
Gde se može videti Aurora australis ili južna svetlost?
Za praćenje Aurore australis, morate biti spremni za mnogo ekstremnije uslove nego kada je u pitanju severna svetlost. Najbolje se može videti na Antarktiku. Kako je u pitanju kontinent pokriven ledom, možete boraviti samo u nekoj od istraživačkih stanica i uputiti se u delove oko Južnog pola da vidite polarnu svetlost. Najbliže kopno je ostrvo Tasmanija, na kome se takođe može videti Aurora, ali u zaista retkim slučajevima. Ostrvo Stjuart koje pripada Novom Zelandu, iako je dobilo ime po maorskoj reči „svetleće nebo“, ne pruža mnogo veću verovatnoću za gledanje Aurore od Tasmanije. Problem je u velikom broju kišnih dana, po kojima je ostrvo poznato. U najjužnijem gradu na svetu, Ušuaji, moguće je videti Auroru australis. Zimi, dok mrak traje i po 17 sati dnevno, u idealnim vremenskim prilikama, svetlost se igra na nebu.
Međutim, velika je razlika između dve Aurore. Borealis je ipak upečatljivija i lakše vidljiva.
Na kojim planetama se još može videti polarna svetlost?
Osim na našoj planeti, Aurora se pojavljuje na Jupiteru i Saturnu, planetama koje su veće od Zemlje i imaju snažnija magnetna polja. Na Jupiteru, Aurore su prouzrokovane satelitima. Najdominantniji od njih je Io, toliko da njegove struje emituju i radio-talase, otkrivene 1955. godine. Polarna svetlost je otkrivena i na Marsu, iako se ranije verovalo da je to nemoguće zbog nedostatka magnetnog polja.
Ukoliko ste u mogućnosti, nikako ne treba da propustite priliku da bar jednom u životu uživate u igri polarne svetlosti, Aurore borealis. Ona je podjednako zabavna svim generacijama. Vrlo je verovatno da će nakon pročitanog teksta neko dete u pismu Deda Mrazu, poželeti da vidi Auroru borealis. Ako želite da ostvarite želju svojim mališanima, ali i sebi, pojavljivanje polarne svetlosti ispratite ovde. Za sve oni koji imaju iPhone, mogu preuzeti aplikaciju. Prepostavlja se da su prognoze tačne oko 80%.
