Automati nisu privilegija našeg modernog društva. Još su stari narodi znali za naprave koji je po svojim svojstvima mogu svrstati u automate. Te naprave su u očima sujevernog naroda bile natprirodnog porekla i imale čarobnu moć.
Heronova vrata
U jednom aleksandrijskom hramu ogromna bronzana vrata otvarala su se sama kao nekom tajanstvenom čarolijom. U isto vreme bi se začula pesma bronzanih ptica, a figure sveštenika, takođe od bronze, blagosiljale su vatru koja je trebalo da očisti ljude od grehova. To je na ljude koji su dolazili u hram ostavljalo snažan utisak. Oni su duboko verovali da je otvaranje vrata, cvrkut ptica i pokretanje metalnih sveštenika delo više sile. Od njih nije sumnjao da se iza sve krije pazarski duh maštovitog matematičara i fizičara Herona Aleksandrijskog koji je živeo u drugom veku pre naše ere.
U stvari, sva magija bila je U vatri koja je pokretala te mehanizme. Čitav sistem lanaca, čekrka i pretega, skriven od očiju nekog sveta, otvarao je vrata.
Vatra koja je gorela na oltaru grejala je vazduh u jednom rezervoaru. Zagrejani i rašireni vazduh vršio je snažan pritisak na vodu u jednoj krivoj natezi. Voda u natezi bi se popela, punila veliki prazan sud u obliku tega koji se spuštao i svojom težinom povlačio sistem lanaca i tako su se vrata otvarala.
Čim bi se vatra ugasila, u rezervoaru bio pao pritisak vazduha, voda bi se spuštala, a čarobna vrata sama zatvarala.
Heron je u 2. veku p.n.e. je prvi upotrebljavao paru za pogon konstruirajući parnu napravu koju zovemo Heronova kugla. Naime, Heron je grejao šuplju kuglu s vodom dok voda nije proključala. Para je izlazila kroz dve cevi savijene u suprotnim smerovima i tako uzrokovala okretanje kugle. Konstruisao je i štrcaljku – Heronovu bocu.
Izumi ovog velikog antičkog naučnika mogli su pokrenuti industrijsku revoluciju tog vremena, ali su sva njegova dela bila izgubljena. Naime dolaskom hršćanstva, crkveni velikodostojnici pokrenuli su veliku antipagansku kampanju u kojoj su palili drevne hramove i biblioteke. Kako su njegova dela bila čuvana upravo u njima, ovom crkvenom kampanjom napravljena je nepopravljiva šteta celokupnom čovečanstvu.
Vokansova Patka
I dok je čarobnjak Heron živeo u drugom veku pre naše ere, inženjer Vokanson je živeo u 18. veku.
Svetsku slavu Vokanson je stekao svojom patkom koju je napravio od starog gvožđa. Ova 
patka je mogla da kljuca zrna i guta ih baš kao da je živa.
U njenom stomaku zrnevlje je mrvljeno sistemom točkova.
Volkansonova patka bi danas mogla da prođe kao odlična dečija igračka. Ali u ono vreme bila je pravo svetsko čudo. Čak ni veliki nemački pesnik Gete nija odoleo znatiželjii da je vidi.
Njegovo oštro oko primetilo je da metalna Vokansonova patka nije baš bila mnogo gladna tog dana kad ju je on video. Nije pojela svoju porciju zrna.
Objašnjenje za ovako patkino ponašanje je vrlo jednostavno. Mehanizam u njenom stomaku bio se izlizao.
