Uzeo vuk lisicu u službu; što god je vuk hteo, morala je da učini, jer je bila slabija, pa se htela osloboditi takva gospodara.
Jednog dana išli su kroz šumu.
– Lijo, pribavi mi štogod da pojedem ili ću pojesti tebe! -lјutito će vuk.
– Znam za selјački majur, gde su dva jagnjeta; ako želiš, jedno ćemo lovnuti – predloži lisica.
Vuku bejaše pravo i oni pođu tamo; lisca ukrade jagnje; donese ga vuku i otide. Kad je vuk jagnje pojeo, još nije bio zadovolјan, već htede i drugo, i pođe po njega. No kako je bio nespretan, opazi to majka malog jagnjeta i nadade se u strahovito blejanje. Dotrčali selјaci, našli vuka i izmlatili ga tako žestoko, da je došao k lisici hramlјući i zavijajući.
– Lepo si me nasamarila -prekori je vuk. -Hteo sam uzeti drugo jagnje,ali me selјaci zatekli i na mrtvo me isprebijali.
– Zašto si takva izelica! -prigovori mu lisica. Drugi dan pođu opet u polјe i vuk će lisici:
– Lijo, pribavi mi štogod da pojedem ili ću pojesti tebe.
– Znam za selјačku kuću -odgovori lisica. -Tamo će večeras žena peći uštipke; hajdemo po njih. Dođu oni tamo i lisica se stane prikradati oko kuće zavirujući i njuškajući, dokle god nije pronašla gde se nalazi činija; izvadi šest uštipaka i odnese ih vuku.
-Evo ti, pa jedi -reče lisica i ode.
Vuk začas proguta uštipke i pomisli: „Mirišu na još“, te pođe tamo, ali mu se činija dok je skidaše, razbi u komadiće. Upozorena bukom, iziđe žena, pa kad opazi vuka, zovne lјude i oni dotrčaše i izmlatiše vuka na mrtvo ime. Hramlјući na dve noge i jaučući dovuče se vuk lisici u šumu.
-Baš si me gadno nasamarila! -poviče vuk. – Selјaci me zatekli i strahovito izdevetali.
-Zašto si takva izelica! -zajedlјivo će lisica. Kad su treći dan zajedno izišli, vuk, koji se mučio i hramao, opet će lisici:
-Lijo, pribavi što god da jedem ili ću pojesti tebe!
-Znam za čoveka koji je klao; posolјeno mu meso leži u kaci u podrumu; hajdemo tamo.
– I ja ću odmah s tobom, da mi pomogneš, ako ne bih mogao uteći.
-Što se tiče mene, možeš – pristane lisica i pokaza mu stranputice i staze, te najzad stignu do podruma.
Tu bejaše mesa napretek, pa se ona odmah dade na posao i pomisli : „Ima vremena, dobro ću se i ja najesti.“
No i lisici je dobro prijalo; ipak se na sve strane osvrtala; često bi otrčala do rupe, kroz koju su ušli, i probala da li je još dosta tanka, da se može provući.
– Draga lijo – zabrinuto će vuk -zašto trčiš tamo i skačeš napolјe pa unutra?
– Moram videti da neko ne dođe -odvrati lukavica. – samo nemoj previše jesti.
– Neću otići, dok kaca ne bude potpuno prazna -vuk će na to.
Oni tako, kad eto ti selјaka u podrum; čuo lisicu kako skače, pa požurio. Kad lisica spazi, jednim skokom prođe kroz rupu; i vuk htede za njom, no on se tako napunio da se zbog deblјine ne mogaše provući, već zape. Tada selјak pritrča s tolјagom i ubije ga. Lisica šmugne u šumu, srećna što se oslobodila stare izelice.
