Početna U svetu knjiga Bajke Bajke braće Grim 3# – Zlatna guska

Bajke braće Grim 3# – Zlatna guska

952
0
PODELI
zlatna guska

Imao čovek tri sina. Najmlađi se zvaše Zvekan, a njega su prezirali, ismejali i svakom zgodom zapostavlјali.

– Jednoga dana najstariji sin se spremi u šumu da naseče drva. Pre nego što pođe, dade mu majka kolač i bocu vina, da ne bude gladan i žedan. Kad je došao u šumu, sretne stara seda čovečulјka i zaželi mu dobar dan.

– Daj mi malo kolača iz svoje torbe – zamoli ga čovečulјak – i deder da malo gucnem tvoga vina; gladan sam i žedan! No mudri mu sin odgovori:

– Ako tebi dam svoj kolač i svoje vino, onda neće biti za mene. Putuj! – I ostavi čovečulјka i otide.

Tek što je počeo seći, promaši i poseče se po ruci, te morade kući, da mu ruku zaviju. A to mu učini sedi čovečulјak.

Zatim pođe u šumu drugi sin. I njemu dade majka, kao i starijemu, kolač i bocu vina. I njega sretne stari sedi čovečulјak i zamoli ga da mu dade malo kolača i gutlјaj vina. Ali mu i drugi sin sasvim jasno reče:

– Ako dam tebi, neće biti meni! Idi! – Pa ostavi čovečulјka i ode.

Kazna ga stiže. Kad nekoliko puta zaseče u drvo, poseče se po nozi, te ga moradoše odneti kući.

Najzad se javi Zvekan:

– Pusti me, oče, jedanput u šumu, da sečem drva.

– Tvoja su se braća ozledila – odgovori otac. – Ti to ne razumeš!
No, Zvekan je molio, sve dok otac najzad ne pristade: Idi samo; kvar će te naučiti pameti.

Majka mu dade kolač mešen s vodom, ispečen u pepelu, i bocu kisela piva. Kad dođe u šumu, i njega sretne stari sedi čovečulјak i zamoli ga:

– Daj mi malo kolača i gutlјaj iz tvoje boce; gladan sam i žedan!
– Imam samo pepelјava kolača i kisela piva, ako te volјa možemo sesti i jesti.
Sednu, pa kad Zvekan izvadi svoj pepelјavi kolač, bejaše to fini kolač, a kiselo pivo odlično vino! Pošto jedoše i piše čovečulјak će Zvekanu:
– Pošto je u tebe dobro srce i daješ od svoga drugme, hteo bih te usrećiti. Eno ti tamo staro stablo; ako ga posečeš, naći ćeš nešto među korenjem. – I oprosti se s njime.

Zvekan pođe i poseče deblo, pa kad se ono sruši, opazi među korenjem gusku, a na njoj perje od suvoga zlata. Izvadi je, uzme sa sobom i pođe u krčmu da noći.

U krčmara bile tri kćeri. Kad one ugledaše gusku, začude se, kako je to neobična ptica, i htedoše jedno zlatno pero.
– Uhvatiću ja priliku da iščupam pero – javi se najstarija kći, pa kad Zvekan jednom iziđe, ščepa ona gusku za krilo, no prsti joj se i ruka za nju prilepiše. Uskoro dođe i druga, da i ona iščupa zlatno pero, no čim se dotaknu sestre, prilepi se i ona. Najzad dođe i treća kaneći isto, ali je upozore druge:

– Ne diraj, zaboga, ostavi! No ona ne shvati, zašto da ne dira, i pomisli. „Ako su se one prilepile, mogu se i ja.“ Priskoči i kako se dotače svoje sestre, tako se i prilepi. Svu noć moradoše kod guske ostati.

Ujutru uzme Zvekan gusku pod pazuh i pođe a da se ne obazre na one tri devojke što se držahu guske. Moradoše neprestano za njim trčati, sad levo, sad desno, već kako njega noge nose.

Nasred polјa sretne ih župnik, pa kad vide povorku, poviče:

– Stidite se, vi ružne devojke, što trčite za momkom preko polјa; zar je to pristojno? – I uzme najmlađu za ruku povuče natrag; no kako se dotače, tako se i prilepi, te morade za njima trčati. Uskoro dođe i crkvenjak; opazivši župnika kako ide za devojkama, začudi se i vikne:

– Ej, gospodine župniče, kuda tako brzo? Ne zaboravite, danas imamo krštenje! – pa priđe k njemu i uhvati ga za rukav, ali se i on prilepi.

Kako njih petoro jedno za drugim tako trčahu, sretnu ih dva selјaka, što s motikama dolažahu iz polјa; župnik ih zovne i zamoli da oslobode njega i crkvenjaka, ali se i oni prilepe. I tako njih sedmoro trče za Zvekanom.

Najzad stignu u neki grad, u kome vladaše kralј; kći njegova bejaše tako ozbilјna da je niko nije mogao nasmejati. Stoga objavi da će je onaj dobiti za ženu ko je nasmeje. Kad Zvekan to ču, pođe sa svojom guskom i njenim priveskom u dvor, a kralјevska kći, videći njih sedmoro kako trče jedno za drugim, prasne u strahovit smeh. Zvekan je tada zaprosi; ali kako se kralјu zet ne sviđaše, štošta prigovori: prvo morade dovesti čoveka koji može ispiti čitav podrum vina.

Sad se Zvekan seti sedoga čovečulјka koji bi mu mogao pomoći; pođe u šumu i na onome mestu gde je posekao drva nađe čoveka, ali vrlo žalosna. Zvekan ga zapita, šta mu je tako teško na srcu.

– Silna  me žeđ mori, a ne mogu je ugušiti, jer ne podnosim hladnu vodu; ispio sam doduše bure vina, ali šta će kap na vruć kamen! – uzdahne čovek.

-Ja ću ti pomoći – upadne Zvekan. – Hajde sa mnom, napićeš se da nećeš moći više.

Zatim ga odvede u kralјevski podrum i čovek navali na silne bačve, te pij i pij, strahota jedna – sve ga zaboleše slabine, ali pre nego minu dan – podrum bi prazan.

Zvekan opet zatraži verenicu, no kralј, lјutit što će mu nikotović, koga svi nazivaju Zvekanom, odvesti kćer, stavi nove uslove: prvo treba da dovede čoveka koji može pojesti brdo hleba.

Zvekan nije dugo razmišlјao, već odmah pođe u šumu gde na istom mestu nađe čoveka koji se stegnu remenom. Ovaj, silno zlovolјan, reče:

– Pojeo sam punu peć kruha od strugotine i mekinja, ali šta to pomaže, kad je čovek gladan, kao što sam ja; želudac mi prazan, pa se moram stegnuti što čvršće, neću li da skapam od gladi.

– Ustaj i pođi sa mnom; sit ćeš se najesti – veselo će Zvekan. Odvede ga u kralјevske dvore, gde je kralј naredio da se okupi brašno iz čitava kralјevstva i da se ispeče hleb ogroman kao brdo. Čovek iz šume jede, pa jede, i za celi dan ga pojede.

Zvekan po treći  put zatraži  verenicu, no kralј se opet nećkao zbog koječega, te zatraži od njega lađu koja može da plovi kopnom i vodom:

– Ako dojedriš ovamo na njoj, smesta ćeš dobiti moju kćer za ženu.

Zvekan ode pravo u šumu i nađe staroga sedoga čovečulјka kojemu je dao svoj kolač, a čovečulјak mu reče:

– Ja sam za tebe pio i jeo, daću ti lađu, sve ću to učiniti jer si bio prema meni milosrdan.

Čovečulјak dade Zvekanu lađu što plovi po kopnu i vodi, pa kad kralј i to vide, ne mogaše više oklevati nego dade svoju kćer. Tada proslaviše svadbu i Zvekan nasledi posle kralјeve smrti čitavo kralјevstvo, te dugo vremena živlјaše zadovolјno sa svojom ženom.

 

OSTAVITE ODGOVOR