Početna Zabava Radoznalac Banana i njen put do naših trpeza

Banana i njen put do naših trpeza

298
0
PODELI

Banana je tropska bilјka, jestivo voće, koje je sa botaničkog gledišta bobica. Ona koja donosi  plod veštački je odgajena, ukrštanjem divlјe banane sa nekim drugim bilјkama, dok divlјa banana nema ploda.

Plod banane, kao i ostalog tropskog voća, pun je vode i brzo se kvari, zato je u trgovini najglavnije njegorvo brzo transportovanje do potrošačkih  centara. Iz tog razloga plantaže banana nalaze se u blizini morskih obala, odakle se utovaruju u brodove koji ih nose na tržišta.

Gaji se u Africi, naročito duž njene zapadne obale. Prenesena je na Kanarska ostrva, čije  plantaže  snabdevaju poglavito Englesku, jednog od najvećih potrošača ovog voća. Iz Afrike je prenesena na Antilska ostva, u Srednjoj Americi, gde su danas najveće plantaže banana. Banane se uzgajaju u oko 107 zemalјa. Banana je jedan od glavnih izvoznih proizvoda mnogih država, a u prvom redu Gvineje, Ekvadora, Kolumbije, Meksika i drugih država Latinske Amerike.

Plod banane je grupisan u velike grozdove, često i do dvesta banana u jednom  grozdu. Beru se još  nedozrele, jer je put do potrošačkih centara dug, do kojih bi, da su zrele i istrulele. Od plantaža do obala prenose se malim železnicama, kolima ili tovarima na lađima magaraca. Na obali se utovaruju u brodove, specijalno za to sagrađene. Brodovi su belo obojeni da bi što manje upijali Sunčevu toplotu, a magacini brodova snabdeveni su naročitim instalacijama koje u njima održavaju stalno nisku temperaturu.

Kad brodovi stignu u evropske i američke luke, odmah se istovaruju. Odatle se banane prenose u stovarišta, u kojima se u naročito opremlјenim magacinima ostave da pod nadzorom stručnjaka dozru i požute. Kad to bude, veliki grozdovi se rasparčavaju na manje i iznose na tržišta.

Slepi putnici u grozdovima banana

Poznato je da u tropskim krajevima u kojima se gaje banane živi veliki broj raznovrsnih insekata i zmija. Zmija ima tamo svuda i na svakom mestu. Na nju čovek može naići u cvetu  koji hoće da ubere, u travi, na stolici na koju  seda, pa je čak može  naći i u postelјi  pod  pokrivačem, u odelu, obući; zato, kad se izjutra ustane, mora se odelo  i  obuća prvo dobro istresti pa tek onda obući. Inače se može desiti da se, pošto se obuče odelo, oseti zmija u rukavu ili nekom drugom delu odela. Razume se, za stanovnike  ovih  krajeva  to nije ništa neobično,  ali za goste, putnike iz drugih, krajeva,  ovo  je  vrlo neprijatno iskustvo. Stoga domaćin smatra za svoju dužnost, da na to gosta odmah upozori.

Ove zmije, dok su još male, kao i raznovrsni insekti, zavuku se  često u grozdove banana,  zbog  hladovine koju tu nalaze. Kad se grozdovi odseku sa stabla, ne pregledaju se da se banane ne bi gnječile, već se utovaruju onako kako su ubrani,  a insekti i zmije  koji su se tamo uvukli ostanu u njima. I tako putuju, skrivene, kao “slepi putnici” (bez putne karte i pasoša) u evropske i američke zemlјe. U hladnim magacinima brodova i stovarišta one se u grozdovima ukoče od hladnoće. A kad grozdove iznesu iz stovarišta, i počnu ih raspakivati, tada se ovi izdaleka prispeli egzotični gosti, ako nisu uginuli od hladnoće, pojave iz njih, na najveće zaprepašćenje radnika koji vrše rasparčavanje grozdova.

Izgleda neverovatna, ali je istina, da je nekoliko krupnih zmija ciriškog Zoološkog  vrta baš na ovaj način dospelo tamo. A kada je jednom jedan radnik našao u grozdu jednu malenu zmiju i predao je pomenutom Zoološkom vrtu, ni sanjao nije da će od nje za nekoliko godina postati jedan zmijski gorostas, zmijski car, oko čijeg će kaveza uvek biti najviše posetilaca.

 
loading...
loading...

OSTAVITE ODGOVOR