Vuk i dva zečića
Posle raskošnog obeda, tromo pođe siti kurjak u svoje skriveno odmorište. „Usput je slučajno ugledao, kraj bokora divljih rascvetalih ruža, dva nejaka zečića.
„U dva-tri skoka stvori se pred njima .Preneraženi mališani, premrli od straha, zbili su se jedan uz drugog i u svetlucavoj nadi da će dušmanina umilostiviti, zacvileše :- Je li, dobri čika-vujo, da smo mi isuviše mali da utolimo tvoju glad?
Zloglasna pustahija, nasmejana pogleda, spusti strahovite šape kraj njih i, s najboljom namerom da ih što pre uteši, zamumla:
“Moji lepi slatki sirotani, istina je cela da ste vi za moju glad isuviše mali, ali ni za moju sitost niste preterano veliki.”
