Početna U svetu knjiga Basne Basne za decu o lisici (Lisica sudija, Lisica i grožđe…)

Basne za decu o lisici (Lisica sudija, Lisica i grožđe…)

1301
0
PODELI
nezahvalni drvoserča

Lisice su u basnama predstavljene kao ohole i lukave životinje, koje uvek pronađu način da se izvuku iz svake nevolje. Pred vama su četiri basne o lisicama, jedna korejska, dve Lafontenove i jedna Dositejeva.

Lisica sudija – Korejska basna

Pošli jednom zajedno divlјa mačka i ris. Išli i na šumskoj stazi našli parče mesa.

– Ja sam ga našao! – povika ris.
– Ne, nego ja! – povika divlјa mačka.
– Ja sam ga prvi video! – razgoropadi se ris.
– Ne, ja sam ga prva videla – tvrdila je divlјa mačka.

Dugo su se tako raspravlјali i nikako nisu mogli da se sporazumeju. Ris na kraju reče:

– Hajdemo do lisice. Ona je mudra i neka ona presudi.

Kada lisica sasluša divlјu mačku i risa, reče:

– To parče treba podeliti na dva jednaka dela. Jedan deo treba da uzme ris, a drugi divlјa mačka.

Rekavši to, lisica podeli meso na dva jednaka dela.

– Mačkino parče je veće! – povika ris
– Evo, poravnaću – reče lisica i odgrize od mačkinog dela poveći zalogaj.
– Sada je risovo parče veće – povika divlјa mačka uvređeno.
– Dobro – reče lisica. – I njegovo ću malo da smanjim! I odgrize dobar deo od risovog dela.

Onda se pokaza da je mačkino parče veće, pa je lisica morala ponovo da malo odgrize. Pa je risovo bilo veće…

I tako je lisica ravnala komade mesa sve dok nije pojela ceo komad, a risu i divlјoj mački nije ostalo ništa.

Lisica i grožđe – Lafontenova basna

Za lisice iz jedne gore se pričalo kako nikada ne priznaju da nešto ne mogu ili ne umeju i da su mnogo hvalisave. Kad god pripovedaju o nekom događaju, uvek one ispadnu nekako najhrabrije, najveštije, najsposobnije. A za neuspeh – drugi su krivi.

E, jedna od tih i takvih lisica, vrlo gladna, ugledala je vinograd povijen pod krupnim zrelim grozdovima. Pritrčala je da se najede slatkog grožđa, kad – grozdovi daleko, nemogu se dohvatiti. Pokušala je da skoči – uzalud, previsoko. Osvrnula se, videla da je neki posmatraju, pa joj bi neprijatno što, eto, gledaju kako ona nešto ne može.

“Pih”, reče glasno da čuju, “ovo grožđe je kiselo!”, i ode gladna.

A jedan od onih što su se našli u blizini reče drugom:

Poraz mnogih ljudi ne priznaju lako,
jer bi hteli da su uspešni u svemu;
Eto i lisica izvlači se tako:
kiselo je grožće kad ne može k njemu.

Lisica odsečena repa – Lafontenova basna

Jedan stari lisac, veoma prepreden i vešt lovac kokošaka i zečeva, iako je poznavao sva moguća lukavstva, ipak se jednog dana uhvati u zamku. Na svoju veliku sreću, on se iz nje izvuče, ali ne ostade čitav, jer u njoj ostavi svoj dugački rep.

Pošto je tako ostao kus i posramljen, želeo je da i druge lisice budu kao on. Zato on vešto reče jednoga dana kad su se lisice okupile na dogovor:

“Šta će nama ovaj nepotrebni teret koji se vuče po svim blatnjavim putevima? Čemu nam služi rep? Treba svi da ga odsečemo! Verujte mi i poslušajte me.”

“Tvoje mišljenje je veoma mudro”, reče neko iz gomile, “ali, molim te, okreni se najpre pa ćemo ti posle odgovoriti.”

Na te reči sve lisice stadoše uglas da mu se rugaju, pa kusi lisac nije mogao ni reč da progovori. Uzalud bi mu bilo savetovati ih da odseku repove. I tako lisice i dan-danas nose dugačke repove.

Divlji vepar i lisica – Dositej Obradović

Divji vepar oštraše zube pod jednim hrastom, a lisica ga pitala misli li se s kim boriti te oštri zube.
„Ne mislim,“ — odgovori on — „ali ako dođe do nevolje, bolje nek’ su gotovi.“

 

OSTAVITE ODGOVOR