Kao što smo napisali u prvom delu ove priče vezene za najbolje knjige za decu, reč je o knjigama koje su birali eminentni stručnjaci iz oblasti dečje književnosti koji su učestvovali u glasanju organizovanom od strane britanskog BBC-ja. Konačna lista je sadržala ukupno 151 knjigu, a u članku koji je pred vama govorićemo o 5 najboljih knjiga za decu.
5. Luiza Mej Alkot: Devojčice (1868.)
Roman „Devojčice“ predstavlja autobiografsko delo Luize Mej Alkot i prvu od knjiga iz istoimenog književnog serijala. Ova sentimentalna, romatično-realistična priča odvija se u gradiću Konkord za vreme američkog građanskog rata i prati 4 sestre Meg, Džo, Emi i Bet Merč, njihovo detinjstvo i odrastanje. Likovi glavnih junakinja zasnovani su na likovima Luize i njenih sestara.
O velikoj popularnosti romana „Devojčice“ najbolje svedoči podatak da je po njemu snimljeno 6 filmova, kao i 4 televizijske serije. Pored toga, knjiga je poslužila kao inspiracija za istoimeni brodvejski mjuzikl, pa čak i za operu. Kritičari i publika svrstavaju danas ovu dečju knjigu u američke književne klasike.
4. Luis Kerol: Alisa u zemlji čuda (1865.)
Glavna junakinja ove čarobne i neobične novele britanskog pisca Luisa Kerola je devojčica Alisa, kojoj se tokom jedne šetnje u prirodi na putu nađe zečja rupa u koju upada. Kroz rupu Alisa dospeva u jedan imaginaran, neobičan svet, u kome žive razna čudna bića, poput Belog zeca, guštera Bila, Gusenice sa nargilom, Grifona, Ludog Šeširdžije itd. Knjiga prati Alisine dogodovštine u fantastičnom svetu zemlje čuda i njene susrete sa najrazličitijim stvorenjima iz mašte. Šest godina nakon prvog dela, 1871. godine, Luis Kerol napisao je i nastavak Alisinih avantura, knjigu „Alisa sa one strane ogledala“.
Prvenstveno zbog svog poigravanja sa realnošću i sa zdravom ljudskom logikom ova dva naslova bila su i ostala omiljene knjige mnogih. Obožavaju ih i deca i odrasli. Knjigu Alisa u zemlji čuda kritičari smatraju pravim primerom tzv. literarnog apsurda, posebnog književnog žanra zasnovanog na imaginaciji. O Alisi je snimljen veći broj filmova, a najpoznatiji među njima su svakako jedno od najboljih animiranih ostvarenja čuvenog Volta Diznija „Alisa u zemlji čuda“ iz 1951. godine, kao i dve najnovije adaptacije „Alisa u zemlji čuda“ iz 2010. i „Alisa u ogledalu“ iz 2016. godine, obe u režiji Tima Bartona, sa sjajnom glumačkom ekipom: Mija Vašikovska, Helena Bonam Karter, En Hatavej, Džoni Dep itd.
3. Moris Sendak: Tamo gde su divlje stvari (1963.)
Ova knjiga za glavnog junaka ima dečaka Maksa čije maštarije transformišu njegovu spavaću sobu u jedno opasno, neverovatno mesto nastanjeno raznim divljim stvorenjima. Sa njima Maks postaje prijatelj i upušta se u nezaboravni provod sve do trenutka dok miris sveže pripremljene hrane iz mamine kuhinje ne razbije njegovu maštu.
„Tamo gde su divlje stvari“ je ilustrovana knjiga Morisa Sendaka, američkog dečjeg pisca i ilustratora, delo koje mnogi svrstavaju među najbolje knjige posvećene deci. Jako je popularna među decom a vole je i stariji. Do sada je prodato više od 20 miliona primeraka knjige širom sveta (preko 10 miliona u Americi). I ovo književno delo ima više televizijskih i bioskopskih adaptacija. Poslednja od njih snimljena je 2009. godine.
2. Klajv Spejpls Luis: Letopisi Narnije – Lav, veštica i orman (1950.)
Zasnovani na motivima iz hrišćanstva, grčke i rimske mitologije, irskih i engleskih bajki, Letopisi Narnije predstavljaju serijal sačinjen od 7 bajkovitih dečjih knjiga irskog pisca Klajva Spejplsa Luisa.
Prva po redosledu izlaženja, a druga po redosledu dešavanja u serijalu, knjiga „Lav, veštica i ormar“, smatra se najboljim delom ove fantastične dečje sage i jednom od najboljih dečjih knjiga ikada napisanih. Radnja je smeštena u Veliku Britaniju na početku Drugog svetskog rata i prati Ričarda, Suzan, Edmunda i Lusi, četvoro dece koja zajedno odlaze iz Londona da žive na selu dok ne prođe ratna opasnost. Tamo se nastanjuju u kući profesora Digora Kirka i jednoga dana slučajno otkrivaju ormar koji ustvari predstavlja kapiju za ulazak u zemlju Narniju, nestvarno bajkovito mesto gde će ovi nestašni mališani doživeti nezaboravne avanture.
Knjige iz serijala Letopisi Narnije do danas su prodate u više od 100 miliona primeraka. Prevedene su na nekoliko desetina svetskih jezika. Godine 2005. snimljen je i film „Lav, veštica i orman“, produciran u Volt Dizni studiju, a nakon njega i još dva nastavka. Planirano je da se u budućnosti snime još 4 filma i tako ekranizuju svih 7 delova ovog neobičnog letopisa.
1. Elvin Bruks Vajt: Šarlotina mreža (1952.)
Šarlotina mreža je dirljiva priča o odrastanju devojčice Fern, koja živi na farmi prepunoj životinja, a te su životinje njeni prijatelji. Prijateljstvo između Fern, prasca Vilbura i paučice Šarlote, opisano jednostavnim dečjim jezikom, glavna je tema ove predivne dečje knjige. Još jedna važna tema kojom se Vajt bavi u svom najboljem književnom delu jeste prolaznost života koja je predstavljena na način prilagodljiv uzrastu kome je knjiga i namenjena.
Ovo remek delo američkog pisca Elvina Bruksa Vajta mnogi mediji, kritičari i čitaoci smatraju najboljom knjigom za decu ikada. Tog su mišljenja i ljudi koji su učestvovali u BBC-jevom glasanju za najbolju dečju knjigu na svetu. Do sada su snimljena tri filma koji predstavljaju adaptaciju ovog književnog dela: najpre „Šarlotina mreža“, animirana verzija iz 1973., zatim 2003. njen igrani nastavak „Velika Vilburova avanturan“ i najzad 2006. godine „Šarlotina mreža“ u kojoj devojčicu Fern glumi Dakota Fening.
Na ovoj stranici možete pročitati i prvi deo priče o najboljim knjigama za decu.
