Male bebe su pre svega neodoljivo slatke, ali nije to jedina njihova posebnost. Ustvari, novorođenčad su po mnogo čemu specifična i različita od odraslog čoveka. Pročitajte tekst koji sledi i saznajte 15 najneverovatnijih činjenica o bebama.
1. Bebe mnogo vole da spavaju
U prvim danima po rođenju, neke bebe će u proseku biti potpuno budne svega 3 minuta na sat, a noću još kraće. To dovodi do računice da takve bebe ustvari spavaju 23 sata dnevno. Ipak, to su izuzeci. U proseku, novorođena beba spava oko 17 sati, a 15 sati prosečno će spavati beba stara mesec dana.
2. Posmatranje bebe reguliše otkucaje maminog srca
Jedna studija koju je sproveo tim naučnika iz Izraela utvrdila je da kada mama i beba gledaju jedno drugo u oči, otkucaji njihovih srca postaju usklađeni u sekundu.
3. Mamin glas je od ključnog značaja za razvoj bebinog govora
Novorođenčad su u stanju da čak i dok spavaju bez greške registruju glas svoje majke. Među hiljadama drugih glasova beba će bez greške prepoznati onaj koji pripada njenoj majci. Dovoljno je samo da čuju jedan mamin izgovoren slog i u mozgu novorođenčadi će se odmah aktivirati centri zaduženi za razvoj jezika.
4. Pesme koje su majke slušale u trudnoći bebi će biti omiljene
Bebino čulo sluha može još u maminom stomaku da registruje zvuke iz spoljašnjosti. Jedno istraživanje sprovedeno na Univerztitetu u Helsinkiju utvrdilo je da je beba u stanju da čak do četvrtog meseca nakon rođenja prepozna pesme koje je njena mama slušala tokom trudnoće.
5. Bebin miris je „neodoljiv“
Za majke u svakom slučaju… Prema jednoj studiji sprovedenoj na Univerzitetu u Montrealu, u kojoj su posmatrani mozgovi 15 žena koje su tek rodile, reakcija majke na miris novorođenčeta je izuzetno snažna i intenzivna. Naučnici su jačinu te rekacije maminih čula uporedili sa jačinom rekacije ljudi na miris njihove omiljene hrane. Utvrđeno je da od tog mirisa čovek može ogladneti u trenutku, bez obzira što je neposredno pre toga već jeo.
6. Bebino čulo vida –Magičan opseg je… 20 – 30 cm
Tek rođene bebe imaju specifičan vid. Na daljinu je on potpuno mutan, ali u neposrednom okruženju od 20-30 cm one savršeno zapažaju objekte. Pri tome, reakcija bebinog oka je snažnija na objekte koji se kreću u odnosu na statične. Oko je osetljivo na kontrast, više je zainteresovano za oble nego za oštre oblike, privlači ga šarenilo. Sviđaju mu se krupni, dobro osvetljeni objekti.
Ovakva posebnost bebinog čula vida nije slučajna. Obzirom da je novorođenče fizički skoro sasvim bespomoćno, za njega nije nikakva prednost ako dobro vidi na daljinu. Napotiv, ono što se dešava na većoj udaljenosti može samo uznemiriti i uplašiti bebu. Tako njen ograničeni vid ustvari štiti njen spokoj i čini da se oseća sigurnom. Sa druge strane, beba će lako prepoznati lice svoje majke ako joj se dovoljno približi, što će je još više umiriti i učiniti da bude potpuno zadovoljna.
7. Boja bebinih očiju se menja
Većina beba kada se rodi ima tamno plave oči. To je zato što proces pigmentacije u zenicama bebinog oka još uvek nije otpočeo. On se dešava nešto kasnije, tako da će beba dobiti pravu boju svojih očiju nakon što navrši šest meseci života.
8. Novorođenče plače, ali bez suza
Iako bebe često plaču, jer je to jedini način kojim mogu pozvati roditelje u pomoć, njihove oči ne proizvode suze u prvih nekoliko nedelja života. To je zato što suzni kanali još uvek nisu dovoljno razvijeni, pa se u njima proizvodi samo ona količina vlage koja je dovoljna da zaštiti bebine oči.
9. Strukturu bebinog kostura čini više od 300 kostiju
Beba ima više od 300 hrskavičastih delova koji čine njen skelet. Vremenom se oni razvijaju u kosti, a neki od tih delova se tokom svog rasta sjedinjuju, pa se tako broj kostiju smanjuje. Zato odrasli ljudi imaju skoro trećinu manje, ukupno 206 kostiju.
10. Bebine proporcije su nesrazmerne
Glava novorođenčeta čini čak četvrtinu ukupne dužine njegovog tela. A težina mozga tek rođene bebe čini 10 posto od njene ukupne telesne težine.
11. Bebine refleksne reakcije su mnogobrojne – ima ih oko 70
Većinom je reč o snažnim, primitivnim refleksima koji se tokom detetovog rasta i razvoja postepeno gube. Takvi refleski su, na primer, refleks za sisanje i refleks za hodanje. Ukoliko malu bebu dodirnemo prstom po obrazu, ona će refleksno okrenuti glavu u pravcu dodira jer će tražiti da sisa, a kada oseti miris majčinog mleka, beba će na sve načine pokušati da dođe do njene dojke. Ako malu bebu podignete i držite je uspravno iznad neke ravne površine, ona će početi da mrda nogicama kao da hoda. Mala beba, naravno, nije u stanju da hoda, ali već zna će jednoga dana naučiti.
12. Proces disanja kod novorođenčadi je duplo brži nego kod starije dece i odraslih
Jedna prosečna beba za jedan minut napravi oko 40 uzdisaja i izdisaja, dok odrasli ljudi u istom vremenskom periodu udahnu i izdahnu od 16 do 20 puta.
13. Na svakih 10 beba, tri se rađaju sa belegom
Jedna od tri bebe imaće neki beleg kad se rodi, s tim da se sa ovakvim obeležjem rađa duplo više ženskih nego muških beba.
14. Ako se beba rodi čupava ne znači da će imati jaku kosu
Ima novorođenčadi koja se rode sa dugom, crnom kosom. Ali kosa svake bebe brzo menja strukturu. Ta prva kosa otpada, a nova koja raste može biti potpuno drugačija. Tako crna novorođenčad kasnije mogu biti svetlo smeđa, deca rođena sa kovrdžavom kosom kada odrastu mogu imati potpuno ravnu kosu i sl.
15. Svakog minuta rodi se 255 beba
I za kraj statistika. Istraživanja pokazuju da se na planeti Zemlji u svakoj sekundi rode više od 4 bebe. To znači da za samo jedan minut na svet dođe 255 beba, odnosno na svakih sat vremena naša planeta postaje brojnija za 15.300 beba. A kada se to pretvori u jedan dan, dnevno se na planeti Zemlji rodi više od 367.000 beba. Čitav jedan veliki grad.
