Učenje bez razmišljanja je prazno, razmišljanje bez učenja opasno. – Lao Ce
Bez razumevanja dete uči gradivo „napamet“, mnogo teže pamti i što je najgore brzo zaboravlja naučeno. Zbog toga pojedina deca provode dosta vremena uz knjigu a da pritom vrlo malo nauče.
Šta znači razumeti?
Detetu se kroz čitavo školovanje postepeno postavljaju različiti zadaci koje mora rešiti. Gradivo se iz razreda u razred dopunjuje i nadograđuje, tako da bukvalno predstavlja nit kojom se oblikuje jedna celina. Dete nije sposobno da razume sve odjednom, već se ta nit znanja nadograđuje iz dana u dan, iz razreda u razred.
Često se suočavamo sa problemom da i ono gradivo predviđeno za određeni stupanj obrazovanja predstavlja prepreku i muči naše đake. Jedan od razloga je to što pojedini đaci ne uče sa razumevanjem, što su umesto one niti znanja stvorili fragmente i pukotine.
Kada vam dete kaže: „Ovo ne razumem“ i eventualno hoće da odustane, treba ga podstaći da bude upornije. Razumevanje teče u postepenom otkrivanju sve do trenutka kada čujete „Aha – shvatio sam“. Vrlo često će za ovo biti potrebna pomoć roditelja ili učitelja ali samo kada je to nemoguće rešiti na drugi način. Dete treba navesti da samo dođe do zaključka, ukazati mu na neke primere iz života, podstaći ga da razmišlja.
Učite dete da pita kada mu nešto nije jasno
Od najranijeg detinjstva treba podsticati dete da pita kada nešto ne razume, nikako mu ne „ubijati“ radoznalost koju deca prirodno poseduju. Svakako treba izdvojiti određeno vreme i odgovarati malom radoznalcu, i na taj način ga podsticati da još više pita.
Posebno su radoznala deca predškolskog uzrasta. Dete na taj način ubrzano uči, otkriva svet oko sebe i razvija svoj intelektualni potencijal. Kasnije u školi ta reka dečjih pitanja kao da presahne a zamene ih pitanja učitelja i nastavnika. Deca se najednom nađu u njima neprirodnom stanju umesto da postavljaju pitanja, moraju na njih da odgovaraju. A škola i porodica bi trebalo da i na dalje podstiču učenikova pitanja. Tako se najlakše, najbrže i najprirodnije uči.
Kada pita, dete to radi kako bi zadovoljilo svoju znatiželju, glad za znanjem. Ima želju da otkrije i nauči. Ukoliko ga u tome osokolimo i podstičemo, postepeno će početi da samo sebi postavlja pitanja i na njih odovara, koristeći literaturu, knjige, internet i slično. Time se učenik penje na najveći vrh u tom procesu aktivnog učenja, gotovo sve može sam. To je njegov najveći uspeh, najveća pobeda ali ujedno i uspeh porodice i škole.
I učenje se uči
Od najranijeg detinjstva morate koristiti svoj vaspitni uticaj i formirati ličnost koja je u mogućnosti da potpuno iskoristi svoj prirodni intelektualni potencijal.
Trebalo bi krenuti od sledećih pravila:
- Dete trebate podsticati na slobodno izražavanje svojih osećanja i mišljenja, dete koje nauči da slobodno i otvoreno razgovara sa roditeljima to će činiti i sa učiteljem u školi;
- Dete morate podsticati na razmatranje i ocenjivanje ideja („Zašto misliš…“ ili „Šta bi bilo kad bi…“);
- Formirati mu radne navike i pozitivne stavove prema radu;
- Detetu je potrebna kreativnost u razmišljanju, učite ga da smisli nekoliko rešenja za isti problem;
- Potrebno je prihvatati ideje deteta a ne potcenjivati ih, ono ne sme da se zastidi svoje neobaveštenosti i nespretnosti;
- Kao roditelj morate imati poverenje u detetove sposobnosti i to mu jasno staviti do znanja;
- Podsticati mu logičko razmišlanje kroz domišljate igre;
- Okružiti dete knjigama, slikovnicama, bojankama, pričama, bajkama;
- Učite dete da planira šta će raditi, gde će ići, kada će se odmarati.
Za formiranje dobrog đaka, koji će uspešno i sa razumevanjem savladavati gradivo, važna spona je dobra relacija izmedju roditelja i učitelja. Pored svog vaspitnog uticaja zadatak roditelja je i da učitelju prenese jasnu sliku detetove prošlosti, šta ga zanima, na šta dobro reaguje, na šta loše, i da zajedno sa učiteljem pronađe kako da se ta obaveštenja najbolje primene u školi.
