Novogodišni i božićni praznici za mnoge su najlepši deo godine. Nekoliko nedelja u nizu, čitava planeta zasija od lampiona, svećica, svetlucavih ukrasa, svetom putuje Deda Mraz i prti snežne staze noseći deci poklone. Osim Deda Mraza, koji je, u raznim izdanjima i pod raznim imenima prisutan gotovo svuda u svetu, svaki narod tokom tih svečarskih dana ima neki specifičan ritual, svoje običaje i verovana koje poštuje i uživa u očuvanju tradicije. Mi pravoslavci slavimo Božić i Novu godinu po Julijanskom kalendaru. Tekst u kom su opisani naši božićni običaji možete pročitati ovde.
A u ovom članku pročitajte kako se proslavlja Božić u raznim evropskim zemljama.
Austrija – pesma „Mirna noć“
U Austriji se u toku božićne noći tradicionalno peva pesma „Mirna noć (Silent Night)“, i to na preko 330 jezika. Pesmu je 1818. godine komponovao sveštenik Jozef Mor u crkvi svetog Nikole u gradiću Oberndorfu u blizini Salcburga. Od tada do danas ona se izvodi svake godine. Austrijske božićne i novogodišnje svečanosti počinju još na svetog Nikolu (6. decembar po Gregorijanskom kalendaru), zatim se slave Badnje veče i Božić. Na sam Božić deca dobijaju poklone od Božić Bate.
Austrijanci na badnje veče pripremaju ribu, i to najčešće šarana, a za Božić trpeza obiluje specijalitetima i poslasticama raznih svetskih kuhinja – germanskih, slovenskih, mađarskih i italijanskih.
Danska – Prase od marcipana za sreću
Još pre nego što se na Skandinavskom poluostrvu raširilo hrišćanstvo, Danci su verovali da postoji mali patuljak koji pomaže deci koja su bila dobra tokom godine. Tako je nastao običaj da se pred kućom ostavlja činija sa kašom od žitarica. U Danskoj se i danas služi pirinač skuvan u mleku. Za sreću, kuvani pirinač se stavlja u malo prase od marcipana i tako jede.
Finska – Deda Mrazova zemlja
Finci svoje božićne svečanosti nazivaju Pikojoulu, prema patuljcima koji su ispomoć Deda Mrazu u pripremi božićnih poklona za decu. Tokom čitavog decembra Finci proslavljaju veći broj praznika kao uvertiru u božićne svečanosti 25. decembra. I u Finskoj deca na dan Božića dobijaju poklone od Deda Mraza, koji živi u oblasti Laponija.
Specifičnost finske božićne trpeze su specijaliteti od lososa, dimljena šunka i božićni hleb.
Francuska – Zemlja u kojoj su nastale božićne i novogodišnje čestitke
Francuzi dele poklone deci na Božić, a odraslima na Novu godinu. Tradicionalno se služi kolač pod „Božićni panj“, koji se prvi put našao na božićnoj trpezi 1879. godine. Takođe u 19. veku, prva božićna čestitka na svetu poslata je upravo u Francuskoj. Tradiciju slanja božićnih i novogodišnjih čestitki Francuzi poštuju i danas.
Italija – Porodični odlazak u crkvu
Italijani Božić slave prvenstveno kao porodični praznik. Porodično odlaze u crkvu, a nakon mise porodica se okuplja ispred svečane večere. Božićna trpeza je karakteristična po raznim božićnim poslasticama kao što su: panetone (mlečni hleb sa suvim voćem i čokoladom), pandoro (mlečni hleb sa puterom) i panpato (hleb sa medom, orasima, čokoladom i suvim smokvama.
Nemačka – Nirnberški božićni sajam igračaka
Već duže od 400 godina nemački grad Nirnberg je domaćin veličanstvenog božićnog sajma. Priređuju se vatrometi, razne priredbe u čast Hirstovog rođenja, čuju se svečana zvona gradske saborne crkve Frauenkirhe. Slavlje počinje na svetog Nikolu (u Nemačkoj sveti Nikolaus), a završava se na Božić. Nirnberški božićni sajam je pravi raj za mališane, jer je u toku zimskih praznika Nirnber najveće tržište igračaka na svetu.
Velika Britanija – Ludi za čestitkama
Britanci su potpuno ludi za božićnim čestitkama, tako da ceo decembar posvećuju primanju i slanju šarenih božićnih katica. Na Badnje veče, Deda Mrazu se pored vatre ostavlja parče pite sa suvim voćem (Mince Pie), jer se veruje da će mu pitam pomoći da se okrepi i skupi snagu potrebnu da obiđe svako dete na planeti i daruje mu božićni poklon.
Za božićni ručak Britanci tradicionalno pripremaju božićnu punjenu ćurku sa džemom od borovnica (ovakav običaj preuzeli su i Amerikanci). Takođe, obavezan deo trpeze su čokloadna torta i božićni puding.
