Minđuše su oduvek u našem narodu bile mnogo više od lepog komada nakita. Kada ih darujemo, obično to činimo u specijalnim životnim prilikama i samo naročito dragim osobama. Taj odnos prema minđušama ili naušnicama ima duboke korene u našoj tradiciji, posebno u, kako se verovalo, najvažnijim “fazama” života jedne žene – tokom devojačkog perioda koji prethodi udaji, u trenutku venčanja, kada posebno blista i najzada, tokom nekada najpoštovanijeg statusa, kao udate žene i majke.
Minđušama se i danas, kada se status žene u društvu umnogome razlikuje od davno minulih dana, obeležavaju slični momenti u životu žene.
Pa i da nije tih posebnih prilika, minđuše su jedan od onih delova nakita , koji na jedinstveni način ističu žensku lepotu i daju celom licu sjaj.
Minđuše kroz istoriju čovečanstva
Poznati podaci iz istorije čovečanstva, svedoče da su minđuše najpre nosili muškarci i da je ovaj komad nakita imao posebno mesto u životu oba pola kroz razne istorijske etape. Zato ne treba da čudi što je tako i danas.
Simbolika, ali i posebna magijska moć koja se vezuje za minđuše seže svojim korenima do daleke istorije čovečanstva, pa i do praistorije i prvih ritualnih obreda koje je čovek oblikovao, usvajao i prenosio dalje na potpomstvo.
Najstariji arheološki artefakti svedoče pre sveha o duhovnom značaju ukrasa za uši, a pronađeni su na tlu negdašnje Mesopotamije i datiraju iz perioda od pre dve i po hiljade godina pre nove ere.
Preko Starog Egipta, Rima i Stare Grčke, kroz srednji vek pa do današnjih dana, simbolika nošenja i darivanja minđuša, kao i sam čin bušenja ušiju, imali su raličite forme, ali je u središtu svih verovanje da je ušna školjka centar kako ljudskog intelekta, tako i duhovnog bića jedne osobe, te da je to mesto kroz koje više sile ulaze u nas i štite nas od svakog lošeg uticaja.
Običaj da se ženskoj deci, još u prvim godinama, pa i mesecima života “buše” uši, i danas je veoma aktuelan. Veoma retko se može videti dečak mlađeg uzrasta, kome su roditelji probušili uši. Ovo je danas ceoma često odraz i lošeg ukusa, ali je u srednjovekovnoj Srbiji postojao i običaj da muškarci, jedinci iz bogatih porodica, nose minđuše kao simbol moći, bogatstva i položaja u društvu.
Kako danas izgleda bušenje ušiju
Minđuše su i danas jedan od omiljenih delova ženskog aksesoara. Značajan je i broj muškaraca koji preferiraju ovaj komad nakita – kao odraz istinskog bunta, ili kao revnosno praćenje savremenih modnih trendova, kojima su naušice nepresušni izvor inspiracije. U ovoj “trci” žene ipak dominiraju, pa je prava retkost naići na ženu koja nema probušene uši.
Od šila i strune, kojima su se u prošlosti bušile uši, preko koprive koja se koristila da zamaskira bol pri ubodu, danas je metoda bušenja ušiju, brza, laka i skoro bezbolna. Naravno, pod uslovom da ovu metodu obavljaju stručnjaci, adekvatnom opremom, tzv. pištoljima za bušenje ušiju i naravno – u sterilnom ambijentu.
Posebnu pažnju treba obratiti na higijenu ušne školjke, a posebno mesto bušenja, kako bi se uzbegla infekcija.
Nakon bušenja ušiju najmanje tri nedelje se moraju nositi medicinske minđuše.
Bušenje ušiju bebama – zbog čega DA
U našem narodu postoji uvreženo mišljenje (koje ćete često dobijati kao savet) da je najbolje probušiti uši devojčici dok je još beba. Opravdanje za to je da će kao bebe brzo zaboraviti bol koji dožive i neće imati svesne traume na taj postupak. Realno gledano, ovo opravdanje ima smisla, kada i kao odrasli ljudi zamislimo spravu nalik pištolju, uperenu ka našem uhu, sa namerom da u našoj koži i dubljem tkivu ušne resice, napravi rupu. Poseta zubaru izgleda kao spa tretman za opuštanje, zar ne?
Najzad, verujemo da su sve devojčice i žene ponosno šetale svoje minđuše, koje se jedino na probušeno uvo mogu nositi, dok su njihove drugarice bez te famozne rupice na uhu, jadikovale što nisu iste sreće. Kad razmislite, ako su vam ušu probušene u prvim mesecima života, osećaj je kao da ste rođene sa minđušama i pritom je svaki potencijalni strah za vas bespredmetan. Vi ste (odnosno vaša porodica) to prebrinuli “na vreme”.
Bušenje ušiju bebama – zbog čega NE
Zamislite jednu bebu i prisetite se onih simpatičnih, nekoordinisanih pokreta slatkim ručicama, pa i nožicama. U tom periodu do jedne godine, beba se svojim ekstremitetima služi poput pravog i veoma razgibanog atlete. Jedino što u svim tim pokretima još uvek nije još razvijen ni nagoveštaj fine motorike.
Bebe često sebe grebu i nekontrolisano povređuju, a kada ručicama uhvate neki predmet, posebno zgodan kao što je npr. alka minđuše – vuku je i ne puštaju, čak i kada osete bol. To hvatanje mogu izvesti i nožicama.
Možda beba izgleda “još slađe” sa minđušama, možda je roditeljima važno da njihova devojčica nalikuje kakvoj princezi i blista u punom sjaju od rođenja, ali da li je to vredno rizika da se vaša beba ozbiljno povredi.
Imajte na umu da deca brzo rastu. Neće proći ni tren, a vaša “beba” će možda tražiti da izbušu još nekoliko rupa u uhu ili možda u nosu, pupku ili drugim delovima tela. Kako ćete reći ne, kada ste prvi počeli za bušenjem rupa, na telu koje čak i nije vaše.
Predlog je stručnjaka da se sa ovim činom ipak sačeka. Ako ne period puberteta i početak sazrevanja devojčice u devojku i ženu, ono makar period kada će dete razumeti da se rana nakon bušenja ušiju ne sme dodirivati i da se mora brižljivo čistiti do zarastanja.
Minđuše – poseban dar u svim prilikama
Da, znamo da jedva čekate da vaše dete stavi minđuše dobijene na rođenju, krštenju ili prvom rođendanu. Ali bolje bi bilo sačekati makar koju godinu, ili još bollje trenutak kada će vaša tinejdžerka izraziti želju da probuši uši. I ovo može biti važan porodični trenutak, koji ćete podeliti sa svojim detetom.
Na kraju, posebnih porodičnih trenutaka, koji u našoj tradiciji zauzimaju važno mesto, ima dovoljno, tako da nikada nije suviše kasno da ih krunišete minđušama – novim komadom nakita ili naušnicama koje se u vašoj porodici nasleđuju već generacijama.
