Da li Vam se desilo da je prilikom polaska u vrtić ili školu, Vaše dete bilo stalno bolešljivo? Ili Vašim poznanicima sa malom decom? Takođe, kao roditelji, lako ste početak infekcija kod deteta, povezali sa trenutkom polaska u vrtić. I zaista, deca su u najranijem periodu života retko izložena mikroorganizmima. Mali je broj bakterija i virusa sa kojim će se sresti pre polaska u vrtić, a samim tim, mali broj onih protiv kojih će stvoriti zaštitna antitela. Razlog za to je i mali broj kontakata sa ljudima. U kontekstu čestih infekcija, a pogotovo čestih povišenja telesne temperature, opisan je i tzv. PFAPA sindrom.
Postoji čak 200 vrsta virusa koji su karakteristični po svojoj sklonosti ka zahvatanju respiratornog trakta. A sa 8 različitih vrsta se dete susretne već u orvih 6 meseci provedenih u vrtiću. Uzimajući u obzir da će, u proseku, svaki od ovih virusa izazvati desetak dana simptomatske infekcije, dete će praktično voditi bitku sa virusima oko 80 dana za tih 6 meseci. Što je skoro 3 meseca. Ali se od klasičnih virusnih infekcija razlikuju dva posebna stanja, praćena neobičnim variranjem telesne temperature. Među njima je i PFAPA sindrom.
Razne bolesti kod dece, praćene visokom temperaturom
Najčešće opisivane bolesti kod dece, praćene pojavom visoke temperature su ciklična neutropenija i PFAPA sindrom. Ciklična neutropenija je stanje koje se karakteriše smanjenim brojem jedne vrste leukocita. Leukociti su bela krvna zrnca koja su u velikoj meri odgovorna za održavanje našeg imuniteta i borbu protiv bolesti. To za posledicu ima redovnu pojavu visoke temperature kod dece, na tačno 21 dan. Ali postoje i familijarna mediteranska groznica, hiperimunoglobulinemija D i infekcija virusom EBV (Epštajn-Barov virus).
Šta je PFAPA sindrom?
PFAPA sindrom je skraćenica od Periodic Fever Aphthous Stomatitis Pharyngitis Adenitis. Što znači da se karakteriše periodičnim porastom telesne temperature, pojavom afti u ustima, zapaljenjem grla i uvećanjem žlezdi na vratu. Ponekad, ne mora biti praćena prisustvom afti. Ova bolest takođe nastaje zbog poremećaja u stvaranju leukocita, a prvi put je otkrivena i opisana 1987. godine. I češće se javlja kod muške dece.
Pored opisanih simptoma, u nalazu krvne slike uglavnom se javlja povećan broj leukocita i sedimentacije. A određivanjem laboratorijskih analiza, utvrđuje se visok parametar CRP. On ukazuje na postojanje zapaljenja u organizmu, odnosno, borbu našeg imunog sistema. Prema nekim istraživanjima, otkriven je i nizak prokalcitonin kod ove dece.
Kod neke dece se simptomi javljaju u tačno određenim vremenskim intervalima, a kod druge se periodi između javljanja simptoma sve više produžavaju.
Kako se postavlja dijagnoza – PFAPA sindrom?
Da bi se zaustavile ove tegobe kod deteta, uglavnom je potrebno dati malu dozu kortikosteroida. Ali nakon prekida bolesti, uprkos prethodnom zalečenju, nakon određenog vremenskog perioda, bolest se javlja ponovo. Tako se može zaključiti da je u pitanju PFAPA sindrom. S druge strane, nikakav specifični test za dijagnostikovanje ovog sindroma ne postoji.
Kako se PFAPA sindrom leči?
U praksi se za lečenje ovih simptoma koristi prednizolon ili metilprednizolon. Daju se u dozi od 1-2 mg po kilogramu telesne mase deteta, dnevno. Takođe, može se primenjivati cimetidin u dve dnevne doze po 10-20 kg/kg telesne mase. Međutim, lečenje je uglavnom dugotrajno, a lekovi retko imaju trajni učinak. Pritom, ovaj sindrom prestaje spontano. Uglavnom se javlja u uzrastu između 1 i 3 godine, a prestaje spontano nakon nekoliko godina pojavljivanja u različitim vremenskim intervalima.
Zato se, u slučaju dijagnostikovanja, često savetuje operativno uklanjanje krajnika. U pitanju je trajni metod koji brzo rešava ovo stanje. Međutim, treba napomenuti da krajnici pre svega imaju zaštitnu ulogu i da samo u slučaju specifičnih sindroma sa teškim tegobama treba razmatrati njihovo uklanjanje. Ali bi se PFAPA sindrom svakako u dogledno vreme okončao i poznato je da ne ostavlja posledice po zdravlje deteta, niti kasnije.
Drugi uzroci visoke temperature
Kao što je već spomenuto, infekcija Epštajn-Barovim virusom takođe dovodi do stanja praćenog visokom temperaturom. I ta bolest se zove infektivna mononukleoza. Bolest uglavnom počinje umorom koji traje nekoliko dana, a nastavlja se periodom u kome temperatura u raste i do 39,5°C i to u večernjim satima. Takođe, prisutno je uvećanje krajnika i bolno i upaljeno ždrelo. Nema adekvatne terapije, izuzev simptomatske. Odnosno, simptomi se ublažavaju unosom tečnosti, davanjem antipiretika poput paracetamola i odmaranjem. U najvećem broju slučajeva, nema posledica bolesti, ali ukoliko potraje, potrebno je razmotriti druge uzroke koji mogu biti i ozbiljniji.
Familijarna ili porodična mediteranska groznica je genetski prenosiva bolest. Javlja se uglavnom kod osoba koje vode poreklo sa mediteranskih prostora. A glavni simptomi su ponavljane temperature, sa bolovima u stomaku ili grudima i često bolom u zglobovima.
Hiperimunoglobulinemija D je takođe nasledni poremećaj koji se jarakteriše temperaturom, povraćanjem, prolivima, bolovima u zglobovima, glavoboljom i promenama na koži.
