Majčin poljubac otvori mačetu jedno, a zatim i drugo oko. Ono prvi put ugleda svet i oseti toplinu majčinog tela. Ona ga je hranila, milovala i negovala. Mače je dremalo. Raslo je čisto lepo i nestašno. Svi ukućani su ga voleli, a najviše Vesnica. Uvek se igrala s njim. Pričala mu je priče i kazivala svoje želje. Mače je gledalo pametnim očima i pažljivo slušalo.
Tako voljeno od sviju, mače je raslo i postalo maca. Ali – bolje da nije. Jer tada nastade neshvatljiv preokret kod njene mame.
Čim joj se maca približi, ona je odgurne šapom.
– Da nije neki nesporazum? – uplašeno se pitala maca.
Ponovo je prilazila, ali je mama još nezadovoljni je gurala od sebe.
Kad se to ponovilo više puta, maca sa tugom pomisli:
„Mama me više ne voli“. Zavukla se pod krevet i zajecala:
„Šta je to sa mojom mamom? Kako ću ovako da živim?“
Dugo je plakala. Nikog nema da je uteši. Najzad začu Vesnine korake. Sinu joj nada. Obrisa suze i pođe joj u susret.
– Uh! Ala si prljava! Beži od mene! Isprljaćeš me! – odgurnu je Vesnica.
Maci se presekoše noge. – I Vesnica me ne voli! – reče.
Zavuče se opet pod krevet i ponovo zaplaka.
– Prljava? Pa, naravno, kad me mama nije čistila već nekoliko dana – reče maca i pođe da je potraži.
Nigde je nije bilo. Tek oko podne nađe je na terasi.
– Mama, Vesnica kaže da sam prljava. Otkad me nisi očistila.
– Nije te sramota! Beži od mene! – reče frkčući mama, odgurnu je i ljutito okrenu glavu.
Maca se začudi: – Mama, pa ja sam tvoja maca! Zar me ne poznaješ? – drhtavim i plačnim glasom reče maca.
– Beži od mene!-odgovori mama, još jače je odgurnu i ode na drugi kraj terase.
Tako se maca uverila da je mama više ne voli. Suze joj potekoše. Nisu prestajale. Mama to gleda, ali neće ni glavu da okrene. Sunča se i čisti. Zato sva sija. A maca … Ona ima krmeljave oči, prljav rep i šape, masnu njuškicu i flekava leđa. Toliko je, sirotica, dugo brisala suze, da je oči očistila, pa čak i njuškicu. Onda pokuša da opere nožice. I gle uspela je! Očistila je i rep. Zatim, bez muke, uredi i trbuščić. Malo više se namučila sa leđima. Ali i njih je oprala i načinila sjajnim.
Prođe pored majke. Bila je toliko tužna da je mislila – prepući će joj srce. Ali šta to bi? Mama joj se nasmeši. Privuče je sebi i čvrsto zagrli.
– Kako divno izgledaš, lepa moja devojčice! Milina te pogledati! – reče ljubeći je .
– Mama! – uzviknu maca sva srećna. Polete joj u naručje i poče halapljivo da sisa.
Nije znala da li je srećnija zbog ukusnog, toplog majčinog mleka, ili što je vratila njenu ljubav. Mama je prela. Od zadovoljstva maca nije mogla oči da otvori.
– Možeš se još koji put nahraniti mojim mlekom – reče nežno mama. – Ali, devojčice moja, vreme je da se i za hranu sama brineš. Porasla si…
Tek tada maca shvati sve.
– Loviću miševe! -uzviknu radosno. – Videćeš …
– Radujem se što nisi lenja. A mislila sam… I bojala sam se… -reče mama. -A sada – da se poigramo!
Maca je to jedva dočekala. Počela je da se prevrće, da skakuće preko mame. Ludovala je, zadovoljna kao i ranije.
Kad se Vesnica vratila iz škole radosno је pljesnula rukama.
– Kako si lepa, maco! Hajde, dođi! – pozva je i uze klupče i maramicu.
Tako otpoče lepa zabava. Mama ih je posmatrala i smešila se. Maca nije znala šta će od sreće. Ponovo su je obe volele…
