U svakodnevnom životu i ne opažamo da se neprestano koristimo čulom mirisa. Ono nam se čini nepotrebno, neobavezno, i u poređenju sa čulima vida i sluha, kao i osetljivošću kože, ne donosi nam nikakve koristi. Ali, ako nam se desi da imamo kijavicu, koja nam za nekoliko dana otupi čulo mirisa, hrana odmah postaje neukusna. Isto tako, u prostoriji u kojoj vlada neprijatan zadah, nikakva hrana ne ide u usta.
Neprijatan miris je sredstvo koje ima veoma jak efekat, podjednako nepodnošljiv i čo veku i životinji. Prskanje njuške nekim jakim parfemom iz bočice, najveća je kazna psu koji je nešto zgrešio. Nije ni čudo, jer je nos psa mnogo puta osetljiviji od čovečjeg.
U stvari, osetljivost ovog organa određuje broj mirisnih ćelija, pa tako kod ljudi površina zidova nosne šupljine iznosi pet kvadratnih centimetara, na kojima je smešteno oko šest miliona senzibilnih ćelija, a kod pasa ona dostiže 100 cm2 i sadrži oko 220 miliona senzibilnih ćelija. Zahvaljujući ovoj osobini, pas po tragu nalazi divljač i otkriva prestupnike, a koliko nas može, po mirisu, da između pet šest vršnjaka prepozna baš svog najboljeg druga?
Čovek oseća miris ako na svaku mirisnu ćeliju dođe najmanje osam molekula mirisne materije. Tek tada receptorska ćelija počinje da šalje informaciju mozgu. Mozak oseti miris ako dobije saopštenja od najmanje 40 receptorskih ćelija. Više nego bedne mirisne sposobnosti današnjeg stanovnika gradova delimično se objašnjavaju slabom uvežbanošću nosa. Pigmeji iz afričkih džungli za vreme lova uveliko se koriste čulom njuha. Među profesionalnim lovcima Sibira ima ljudi sposobnih da u mrklom mraku slobodno šetaju po šumi. Čulo mirisa pomaže im da osete miris stabala i da u tami ne nalete na njih. Ljudi obdareni čulom mirisa prepoznaju više od 10.000 mirisa
Životinje sa najboljim čulom mirisa
Prema jednoj studiji objavljenoj u časopisu „Genome Research“ utvrđeno je da slonovi imaju najrazvijenije čulo mirisa na svetu, za njima su psi, oposumi, krave itd. Ako je verovati ovom istraživalju afrički slonovi poseduju gotovo 2000 mirisnih gena, a evo ko se još našao na ovoj listi:
- Afrički slonovi: 1.948 gena
- Psi: 1.207 gena
- Oposumi: 1.188 gena
- Krave: 1.186 gena
- Miševi: 1.130 gena
- Konji: 1.066 gena
Afrički slon ima najosetljivije čulo mirisa
Pored toga što je najveća kopnena životinja, afrički slon se takođe može pohvaliti i posedovanjem najmoćnijeg čula mirisa u konkurenciji svih živih bića. Sa svojim dugačkom surlom, nije iznenađujuće što slonovi zauzimaju ovo visoko mesto. Fascinantna stvar je da slonovi mogu da razlikuju molekule mirisa sa vrlo suptilnim razlikama, tako da je svet njihovih mirisa mnogo veći od našeg.
Slonovi su vremenom razvili dugu surlu koja im služi kao ruka. Njome mogu da uzimaju hranu ili druge stvari. Oni uvek koristite svoje vrhunsko čulo mirisa kada istražuju spoljni svet.
Životinje sa sjajnim čulom mirisa
Psi: Čulo mirisa psa je mnogo razvijenije od čovekovog. Oni mogu da nanjuše različite hemikalija kod ljudi, urin, miris kože, krvi, u stanju su da detektuju promene u nivou šećera u krvi, budućih napada. Ljudi koriste specijalno dresirane pse za otkrivanje narkotika, oružja, nestalih osoba itd.
Pacovi: Pacovi uvlače vazduh kroz nos u kome se nalaze receptori mirisa. Čestice mirisa se vezuju za ćelije prisutne na receptorima mirisa, što izaziva neuronsku reakciju kod pacova. Pacovi imaju i drugi organ mirisa koji se nalazi u donjem delu nosnog prolaza.
Polarni medvedi: Njihov način lova se oslanja najviše upravo na čulo mirisa. Beli medved može da nanjuši foku, svoju omiljenu hranu, na udaljenosti većoj od 30-ak kilometara!