Rad pod nazivom “Daću vam savet” Kristine Milanović učenice Medicinske škole Užice osvojio je 1. mesto na našem konkursu pod nazivom “Daću vam svet”. Ovaj rad je osvojio 1. mesto u kategoriji srednjoškolaca. Čestitke Krstini!
Daću vam savet
Od detinjstva u srcu nosi zelenu travu. Nosi prostrana zelena polјa, šum vetra kroz tek procvalo prolećno cveće i čistotu i dah prirode. Seća se majčine ruke na čelu i očevih blagih reči. Znala je za bezbrižne godine koje su malo po malo sa svakim minutom i svakim pokretom kazalјke na satu odbrojavale kraj. Sa svakim krajem dolazio je novi početak, svaki put bi peščani sat okrenula nanovo. Ponekad bi se zagledana u pesak koji protiče sećala svakog zrna. A svaki početak bio je priča za sebe. Kad god bi krenula korak ispred, nije se osvrtala na protekli period. Ostavlјala je godine iza sebe u trnovitim, maglom zasutim polјima. Bila je srećna, udata i školovana dama. Daleko od rodnog mesta osnovala je porodicu i živela zadovolјna sobom i svojim dostignućima. Bila je ponosna na činjenicu da je majka. Dani su se nizali, godine su i dalјe ostajale na lestvici života i sve je teklo nekim uobičajenim tokom. Živela je kao i ostali, u masi lјudi koji se bore za svoju decu, posao i ugled. Jednog proleća, od mnogih proleća koja su prošla, osvrnula se iza sebe. Tog aprilskog dana, sedela je na majčinom grobu i čupala zelenu travu koja je iznova i iznova rasla. Pokrenula su se mnoga pitanja, uspomene su se vraćale, izbistrila se slika iz prošlosti, ali kasno. Kasno je bilo žaliti za vremenom koje je odbačeno. Vetar koji u to doba godine duva, snažno ju je podsećao na greške, na ono što nije smela nikada da zaboravi, na ono što niko i nikada ne sme da zaboravi, i na ono što ni vi nikada nemojte da zaboravite: „Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlјi“.
Svakodnevno srećemo lјude koji zaboravlјaju poreklo. Zaboravlјaju jedan deo identiteta, svesno ili nesvesno odbacuju svoje roditelјe u starosti. Ne posvećuju im se onda kada je reč jedino što je potrebno, poneka uspomena i uvek prisutan roditelјski savet. Onda kada postanemo lјudi, zaboravimo svaki stepenik koji su nam roditelјi sagradili i način na koji smo se peli kao deca, a na vrhu stajali kao formirani lјudi. Dopuštamo sebi da ne pomišlјamo na muku i odgovornost odgajanja, na brigu i patnju onda kada i mi patimo. Ne poželimo od Gospoda zdravlјe i sreću za svoje roditelјe, jer tobože imamo svoju porodicu i preča posla. Ne dozvolimo sebi da ikada u zaborav odu oni koji su pre nas spoznali milost i dobrotu Gospoda. Osvrnite se, odrasli, na vaše roditelјe, na one kojima vas je Gospod podario, i pored svoje nove porodice, osvežite trenutke mladosti lјubavlјu, rečima, delima. Prigrlite ih pod svoje okrilјe kao što su i oni vas čuvali, negovali, zalivali lјubav u vašim srcima. Nemojte sedeti sa njima u prazno, da bi im brže prošlo vreme. Jer kada nestanu, nestaće i važan deo vas, nestaće važan deo čitavog čovečanstva. A onda će vam roditelјski savet biti preko potreban. Omogućite im da se do kraja bore dostojanstveno, uz lepu reč, jer i vaša starost dolazi sa svakom prolećnom lastom. Vetar će večno duvati i odnositi vreme, zaštitite pretke i poreklo, tako ćete zaštititi sebe. Zato, poklonite deo sebe roditelјima, kao što su oni dali deo sebe u vas. Nemojte činiti greh.
U svakom čoveku raste klica dobra i zla. Na vama je da gajite prave vrednosti. Gledajte dobro srcem. Uputite majci i ocu nežnu detinju reč, baš kao nekad, jer i na početku beše reč, a reč je kao i lјubav među svima nama, a lјubav, kao i Bog, u svakome od nas!
autor: Kristina Milanović – 18 godina
Medicinska škola Užice – farmaceutski tehničar, 3. godina
mentor: profesor doktor Valentina Zlatanović Marković
