Svaki roditelj se bar jednom osetio nemoćno u situacijama kada uprkos svim uloženim naporima ne uspeva da zaštiti dete od razočarenja i negativnih emocija. Tada shvata da je njegov uticaj na dečije emocije ograničen i da tokom odrastanja dete neizostavno mora da se suočava i sa negativnim i stresnim situacijama.
Tokom tih negativnih iskustava dete se uči odgovorima na stres i jača svoju sposobnost tolerancije na osujećenja. Većina male dece reaguje burno i ispoljava nezadovoljstvo i razočarenje onda kada naiđe na prepreku. Međutim, važno je da kao roditelj znate da postoje neki praktični načini da utešite i umirite vaše dete.
Po mišljenju Džejn Rene, ono što roditelji mogu da učine je da se upoznaju sa nekim praktičnim tehnikama kojima mogu brzo i lako da umire dete i da mu osnaže poverenje u sopstvene sposobnosti. Džejn Rene je sertifikovani trener za lični razvoj i primenu pozitivne psihologije, usavršavala se u sferi razvoja veština adaptacije i povećanja otpornosti na stres kod dece i odraslih. Ona je na osnovu teorijskih znanja i iskustava koje je stekla kroz praktičan rad izdvojila niz prakatičnih i efikasnih tehnika koje kroz igru mogu da pruže utehu detetu i da doprinesu njegovom smirivanju u situacijama emocionalne uznemirenosti. Kao tvorac originalne terapije za anksioznu decu, Džejn Rene predlaže sledeće načine za umirivanje dece:
Inverzija
Opšte poznata tehnika za snižavanje napetosti i ublažavanje trenutne nervoze i uznemirenosti kod dece i odraslih. Sastoji se u tome da glava bude savijena i spuštena u nivou ispod srca, poput stava na glavi ili šakama, ili pak joga vežbi, tzv „položaj psa“. Efekat zauzimanja ovakvog položaja tela je u tome što autonomni nervni sistem, koji je ključan u odgovoru organizma na stres, jača, poboljšava se njegovo funkcionisanje i pri tome se podstiče bolje sagorevanje glukoze čija je koncentracija povećana zbog jačeg lučenja adrenalina usled stresa.
Fizička aktivnost
Opšte je poznato da je fizička aktivnost dobar saveznik u borbi protiv stresa. Rene savetuje roditeljima da kada primete da je njihov mališan uznemiren, izađu sa detetom u park ili u prirodu, da trče ili voze bicikl. Ove aktivnosti će uveliko povećati otpornost na stres i u velikom broju slučajeva mogu biti bolje rešenje od odlaska kod psihologa.
Ples i pesma
Glasno pevanje omiljene pesme uz aktivno igranje pokreće niz hemijskih procesa u nervnom sistemu. Između ostalog, pojačava se lučenje endorfina, koji je odgovoran za osećaj zadovoljstva i spokojstva, te samim tim jača odbrambene snage deteta u odnosu na stres.
Disanje
Predložite detetu da kada je uznemireno zamisli da je njegov stomak jedna lopta, da kada udahne naduje stomak poput lopte, a kada izdahne da se ta lopta izduva. Učinite da to detetu bude zanimljiva igra, i vrlo brzo pozitivni efekti ovakvog disanja biće vidljivi. Dete će se veoma brzo umiriti i opustiti.
Odbrojavanje do 100
Ovo je lak, ali izuzetno efikasan način da se detetova pažnja skrene sa negativnih stimulansa, jer odbrojavanje zahteva dodatnu koncentraciju i pri tome ne preopterećuje mozak.
Dnevnik zahvalnosti
Podrazumeva pisanje dnevnika u kome dete opisuje svoje doživljaje, događaje, iskustva i saznanja na kojima je zahvalno i zbog kojih je zadovoljno i srećno. To je blagotvorna tehnika koja podstiče jačanje optimizma. Pisanje o onome što ga čini srećnim, podstiče doživljaj lepih osećanja kod deteta, a samim tim i jača njegovu otpornost na stres.
Kod starije dece je dobro inicirati i pisanje ličnog dnevnika, u kome će svoje misli i osećanja staviti na papir i samim tim uspeti da prepoznaju i imenuju emocije. Poznato je da prepoznavanje i određivanje emocije automatski utiče na smanjenje intenziteta te emocije.
Onda kada dete nema vremena ili volje da piše dnevnik, inicirajte razgovor na temu njegovih osećanja. Započnite od imenovanja i opisivanja onoga što trenutno oseća. To direktno ublažava emocionalnu napetost kod deteta. Vremenom će ovo postati deo detetovog obrasca ponašanja, što će mu kasnije, u zrelim godinama, dobro doći.
Kreativnost na delu
Inicirajte zajedničku aktivnost u kojoj ćete praviti razne suvenire i predmete, poput nizanja perlica, pletenja narukvica, pravljenja aranžmana od suvog cveća, crtanja i sl. Svaki vid stvaralaštva koji odvlači pažnju od spoljašnjih događaja istovremeno i relaksira dete, te time jača i njegovu otpornost na stres.
