Razdoblje intenzivnog rasta i razvoja je najkritičnije kada su u pitanju kičmeni deformiteti kod dece. Kriva kičma kod dece je direktna posledica svakodnevnih životnih navika, nepravilnog sedenja u školskoj klupi ili kući za radnim stolom, predugog boravka ispred televizora ili kompjuterskog monitora, nedovoljne fizičke aktivnosti, ne bavljenja sportom i izbegavanja vežbi na časovima fizičkog. Ako se tome još doda i nepravilna ishrana, rizik za nastanak deformiteta kičme kod deteta je drastično povećan.
U tehnološkoj eri koja je definitivno u toku, deca provode premalo vremena napolju. Previše školskih obaveza, koje vezuju dete za radni sto i stolicu, ne samo dok traje nastava, nego i kod kuće, umore dete, pa mu nakon toga nije baš do šetnje ili treninga. Radije će ostati kod kuće i pogledati neki zanimljiv film na televiziji ili preko kompjutera. I tako svaki dan.
Dete satima sedi, i to uglavnom u nepravilnom položaju, što uzrokuje slabiju razvijenost mišića i tetiva. A kosti čiji je razvoj najintenzivniji upravo kod dece školskog uzrasta, trpe nefiziološki pritisak, što za posledicu ima iskrljvljenje kičmenog stuba i deformitete stopala.
Skolioza
Pod skoliozom se podrazumeva bočni deformitet kičmenog stuba. Skolioza ima dva oblika: idiopatska (stečena) skolioza, kada joj se ne zna tačan uzrok ili urođena skolioza, koja je retka, ali zahteva dugotrajni medicinski tretman. Neka neuromišićna i metabolička oboljenja takođe mogu uzrokovati skoliozu.
Skolioza izaziva rotaciju prošljenova, usled čega dolazi do strukturalnih promena. Međutim, ona može da dovede i do funkcionalnih promena, i u tom slučaju se radi o skoliotičnom držanju.
Skolioza je najčešći deformitet kičme kod dece.
Lečenje skolioze
Metode lečenja zavise od stepena deformiteta, prirode bolesti i uzrasta. Ključno je javiti se lekaru specijalisti na vreme, obzirom da se blaži deformiteti znatno lakše koriguju. Pod stručnim nadzorom skolioza se uspešno leči različitim metodama. Blaži i umereni oblici se koriguju odgovarajućim vežbama. Tačan plan vežbanja određuju lekari nakon što se obavi fizijatrijski pregled i svi drugi neophodni pregledi kojima se precizno dijagnostikuje stepen i oblik deformiteta.
U većim gradovima postoje fizijatrijske ordinacije koje primenjuju razne savremene metode lečenja skolioze, zasnovane na vežbama koje dete uči od terapeuta. Jednom naučne korektivne vežbe dete posle može da radi samostalno kod kuće, uz periodične lekarske kontrole. Jedna od najuspešnijih je šrot (schroth) metoda, priznata u mnogim zemljama sveta kao najefikasniji neoperativni tretman u lečenju skolioze.
Kako pronaći dobru ordinaciju? Vrlo jednostavno – preko interneta, pretraživanjem Google-a. Dovoljno je da u pretraživaču ukucate frazu „fizijatar Niš“, ili „fizijatar Novi Sad“ (ili bilo koji drugi željeni grad) i nakon dobijenih rezultata istražite ordinacije.
Deformiteti većeg stepena leče se vežbama i nošenjem midera, a za najteže skolioze nepohodno je hirurško lečenje.
Kifoza
Posle skolioze, drugi najčešći deformitet kičme kod dece je kifoza. Kifzoa je zakrivljenje grudnog dela kičme unazad. Češće je kod dečaka, a postoje tri kritična perioda kod dece kada je rizik od ovakvog deformiteta najveći.
Prvi je period uspravljanja bebe i njenog oslanjanja na noge, koje mora da bude prirodno, spontano. Iako su roditelji tada jako nestrpljivi, ne treba da „potpomažu“ i nameću bebino uspravljanje, jer tako može doći do nastanka kifoze.
Drugi period kada roditelji treba da budu na oprezu je polazak deteta u školu. Mališani tada počinju veliki deo svoga vremena provode u sedećem položaju, u školskoj klupi, ili kod kuće za radnim stolom. Dugo sedenje je veoma naporno, pa deca često zauzimaju nepravilan položaj, koji postaje navika i posle izvesnog vremena izaziva kifozu.
Početak puberteta je treća rizična razvojna faza kada se može javiti kifoza. U tom periodu dolazi do burnih promena u fizičkom razvoju deteta, kosti se ubrzano razvijaju, a mišići nisu u stanju da prate njihov rast i trpe veliki pritisak, usled čega može doći do deformiteta kičme.
Korigovanje blažih kifoza vrši se odgovarajućim vežbama pod stručnim nadzorom, koje su usmerene na jačanje mišića i njihovo istezanje.
Prevencija je najvažnija
Mere prevencije su jako važne da bi se izbegli kičmeni deformiteti koji su jedan od najčešćih zdravstvenih problema kod dece. Roditelji trebaju stalno da motre na svoje dete, naročito tokom ubrzanog rasta i razvoja, kada dete krene u školu i kada uđe u pubertet. Ukoliko se uoče neke promene, odmah je potrebno obratiti se lekaru za pomoć.
U svakom slučaju, potrebno je ograničiti vreme koje mališani provode za računarom, i podsticati dete na fizičke aktivnosti i bavljenje sportom. Na taj način poboljšava se njihova psihofizička kondicija i doprinosi se stvaranju zdravih životnih navika kod deteta.
Bavljenje sportom i pravilno sedenje su ključne preventivne mere. Stolica je veoma važna za pravilno držanje deteta. Ona ne sme da bude ni previsoka ni previše niska, već da njena visina odgovara fizionomiji onoga ko je koristi.
Važan vid prevencije je korektivna gimnastika. Ako dete trenira neki sport, pa mu postane nezanimljivo i želi da se preorijentiše na neku drugu aktivnost, podržite ga u tome. Nemojte insistirati po svaku cenu da nastavi sa treninzima samo zato što bi vi želeli da bude, na primer, košarkaš ili rukometaš. Prevelike roditeljske ambicije mogu stvoriti odbojnost deteta prema sportu, a to nikako nije dobro.
