S obzirom da podaci iz 2017. godine pokazuju da, od tri hiljade pregledane, čak 60% dece između 5 i 16 godina u Srbiji ima loše držanje, možemo zaključiti da je ovo čest problem među mladima. Pošto su ove informacije stare pet godina a upotreba računara i mobilnih telefona je u porastu, ne bi čudilo da nova istraživanja pokažu kako je ovaj procenat mnogo veći. Tome doprinosi i činjenica da se deca sve manje kreću.
Međutim, kako roditelji žele samo najbolje za svoje mališane, bitno je da obrate pažnju na njihovo držanje i spreče razne deformitete tako što će reagovati na vreme. Evo šta treba da znate o deformitetima kičme, kakve posledice donose i kako ih sprečiti i lečiti.
Kakve deformitete kičme možemo primetiti?
Normalna tj. zdrava kičma ima nežne krivine koje joj pomažu da apsorbuje pritisak od telesnih pokreta i gravitacije. Kičma treba da se nalazi pravo na sredini leđa ali može doći do abnormalnosti zbog kojih krivine kičmenog stuba postaju poravnate ili prenaglašene. Što se tiče poremećaja, postoje tri glavne vrste: lordoza, kifoza i skolioza.
Lordoza je poremećaj gde je kičma značajno zakrivljena prema unutra u donjem delu leđa. Ova deformacija uključuje simptome kao što su izražena zadnjica, bol u leđima i problemi pri kretanju.
Kifozu karakteriše zakrivljen gornji deo leđa, čak preko 50 stepeni krivine. Krivina grudnog koša se savija unazad, što može dovesti do pojave kifoze ili grbe. Glava savijena unapred, kriva u gornjem delu leđa kao i umor u nogama ili leđima su tipični simptomi kifoze.
Skolioza podrazumeva bočno krivljenje kičme, obično u obliku slova S ili C. Ovaj deformitet ima tri stepena i stadijuma.
Deformiteti kičme nisu jedini poremećaji do kojih može doći, te se takođe javljaju i deformiteti stopala i kolena.
Zbog čega može doći do deformiteta?
Što se tiče uzroka koji mogu dovesti do deformiteta, oni su razni. Na primer, do lordoze može doći zbog osteoporoze, spondilolisteze, ahondroplazije, discitisa, kifoze i ekstremne gojaznosti. Kifoza se može javiti usled lošeg držanja, artritisa, osteoporoze, Šojermanove bolesti, infekcija i tumora kičmenog stuba, kongenitalne kifoze kao i defekata od rođenja.
Kada se govori o skoliozi, treba reći da je ona na početku mobilna dok u krajnjem stadijumu postaje fiksirana. Takođe postoji podela na funkcionalnu i strukturalnu skoliozu. Funkcionalna se javlja zbog razlike u dužini nogu, deformiteta kuka, kolena i stopala, grčeva mišića s jedne strane leđa, nagnute glave zbog skraćenog mišića na vratu ili problema sa sluhom ili vidom. S druge strane, uzrok strukturalne skolioze je u 65-95% slučajeva nepoznat ali stručnjaci kažu da je pet puta češća kod devojčica nego kod dečaka.
Do deformiteta stopala i kolena može doći usled lošeg držanja, nepravilnog sedenja, nedostatka fizičke aktivnosti i prekomerne težine. Ovi problemi se mogu javiti i kod dece i mladih koji još rastu i čiji mišići i zglobovi ne mogu da podnesu opterećenje kojem su izloženi.
Kada se deformiteti mogu javiti?
Postoje tri kritična perioda kada se mogu javiti deformiteti. Prvi period je kada dete prelazi iz četvoronožnog položaja u uspravni i pravi prve korake. Ponekad roditelji pokušaju da ubrzaju ovaj razvoj i postavljaju dete u sedeći ili uspravni položaj i koriste hodalice i razne sprave koje mogu da dovedu do krivljenja kičme i deformiteta.
Zatim, polazak u školu je takođe bitan pošto deca počinju da provode puno vremena u sedećem položaju kako u školi tako i kod kuće. Uz to, često moraju da nose teške rančeve pune knjiga i drugih školskih potrepština. Treći kritičan period je pubertet kada dolazi do naglog rasta kostiju ali ne i mišića, što može dovesti do deformiteta.
Kako sprečiti deformitete?
Kako bi sprečili deformitete, roditelji treba da nauče decu koliko je bitna fizička aktivnost, dobro držanje i pravilna ishrana. Cela porodica može da praktikuje zdrav način života i zajedno radi vežbe koje će postati dnevna navika. Par puta dnevno po 15 minuta bi trebalo da bude dovoljno deci školskog uzrasta. Takođe, bitno je redovno voditi decu na lekarske preglede, kako bi specijalisti na vreme primetili ukoliko postoji problem.
Da li se deformiteti mogu lečiti?
U zavisnosti od vrste deformiteta, lečenje može biti moguće. Na primer, neki problemi se mogu popraviti redovnim vežbanjem pod vođstvom stručnjaka. Iskusni fizioterapeuti znaju kako da primene Schroth metodu koja je posebno uspešna kod dece koja se još razvijaju ali i kod odraslih. U nekim slučajevima, pacijenti nose midere kako bi se popravilo držanje, dok neke individue imaju opciju operacije kako bi izlečili svoje probleme. S druge strane, mora se reći da postoje i deformiteti koji se ne mogu potpuno ukloniti.
Kakve posledice mogu izazvati deformiteti?
Ukoliko se ovakvi problemi ne leče na vreme, osobe mogu imati velikih smetnjih u odraslom dobu. Ove smetnje nisu samo estetske već i funkcionalne, respiratorne i kardiovaskularne. Takođe mogu osetiti jake bolove u leđima i umanjenu radnu sposobnost.
S obzirom na činjenicu da deformiteti kičmenog stuba, kolena i stopala mogu imati razne posledice, bitno je obratiti pažnju i primetiti probleme na vreme. Srećom, kada se rano otkriju, ovi deformiteti imaju lek.
