Jedno od najčešćih hroničnih, i najčešće endokrino oboljenje koje se javlja kod dece jeste šećerna bolest. A najčešći njen oblik u dečjem uzrastu je dijabetes tipa 1, koji je prisutan kod više od 90% obolele dece. Od dijabetesa mogu da obole deca svih uzrasta, čak i odojčad. Statistički podaci kažu da u Evropi od šećerne bolesti oboli više od 20.000 dece godišnje.
Glavni uzročnici dečjeg dijabetesa
Deca šećernu bolest često nasleđuju od nekog iz svoje porodice. Međutim, njeni izazivači mogu biti i razne virusne infekcije, poput zauški ili koksaki virusa. Čest uzročnik su i toksini i druge hemijske supstance koje se nalaze u nekim namirnicama. Naročito su opasni nitrozamini kojih ima u dimljenom mesu. Dijabetes se kod deteta može razviti i preranim uvođenjem kravljeg mleka u njegovu ishranu. Najzad, deca oboljevaju od šećerne bolesti i usled intenzivne izloženosti stresu, kako emocionalnom, tako i fizičkom.
Kombinacija genetskih i faktora spoljašnje sredine stvara najveći rizik da dete postane dijabetičar. Šta se tada zapravo dešava u organizmu? Zajedničkim delovanjem različitih faktora oštećuju se beta ćelije gušterače zadužene za lučenje insulina, hormona koji igra ključnu ulogu u regulisanju metabolizma ugljenih hidrata. Dečji imuni sistem nije dovoljno jak da spreči propadanje ovih ćelija, usled čega dolazi do deficita insulina i hronično povišenog nivoa šećera u krvi.
Najčešći simptomi
- Učestalo, oblino izlučivanje urina;
- Osećaj jake žeđi;
- Pojačana potreba za hranom;
- Gubitak telesne težine;
- Svrab i suvoća kože;
- Stalni osećaj umora;
- Zamućenost vida;
- Razdražljivosti i gubitak interesovanja;
- Stomačni bolovi i povraćanje, koji nažalost često bivaju pogrešno protumačeni kao posledica neke virusne infekcije.
Lečenje
Kod male dece primenjuje se insulinska terapija sa jednom do dve injekcije dnevno, dok pubertetlije i adolescenti dobijaju tri i više injekcija insulina. Od krucijalne važnosti su i adekvatan režim ishrane, kao i odgovarajući stepen fizičke aktivnosti. Umesto injekcija mogu se koristiti i insulinske pumpice, što je po mišljenju stručnjaka i najbolja opcija. One imaju niz prednosti u odnosu na injekcije – obezbeđuju kud i kamo preciznije doziranje insulina, olakšavaju usklađenost uzimanja terapije i obroka, a detetu daju više slobode u samom načinu života. Međutim, insulinske pumpe su jako skupe, pa mnogi roditelji nisu finansijski u stanju da ih priušte svom bolesnom detetu.
Komplikacije – Hipoglikemija i Ketoacidoza
Jedna od najčešćih komplikacija je hipoglikemija – naglo opadanje nivoa šećera u krvi, koja može biti opasna po život. Izazivaju je prevelike doze insulina, nepoštovanje plana ishrane (preskakanje obroka) ili neuobičajena izoženost fizičkom naporu.
Ako dete ne izgubi svest i u stanju je da guta, daje mu se čista glikoza – u vidu tableta ili obične kocke šećera. Lekari naglašavaju da u tim situacijama davanje slatikša detetu, što mnogi roditelji i čine, uopšte nije dobro rešenje. Naime, slatkiši se sastoje od sporo razgradivih šećera, pa željena reakcija kasni, što može da ima krupne posledice po dete. Ukoliko je dete pospano, nužno je davanje injekcija glukagona, hormonskog leka sa brzim i kratkotrajnim dejstvom. Međutim, ako se i posle injekcije dete ne oseća bolje, hitno ga treba odvesti u bolnicu.
Suprotno hipoglikemiji, može se javiti i tzv. ketoacidoza – naprasni skok nivoa šećera u krvi. Ona je obično izazvana konzumiranjem veće količine slatkiša ili nekom infekcijom. Ispoljava se kroz povraćanje, dehidraciju, produbljeno disanje, zbunjenost i dezorijentisanost. Posledice mogu biti fatalne, ali ako se poštuju sve uobičajene procedure u lečenju, opasnost da dođe do ove komplikacije gotovo i da ne postoji.
Najvažnija pravila koja se moraju poštovati
Kako bi dete moglo normalno da živi, roditelji moraju da poštuju određena pravila, ali i da nauče dete da ih i ono poštuje. Postoje 4 glavne stvari o kojima se strogo mora voditi računa:
- Redovna insulinska terapija;
- Zdrava ishrana i poštovanje plana obroka;
- Redovna kontrola nivoa šećera u krvi;
- Aktivnost deteta (kroz igru i redovno vežbanje).
Ishrana deteta koje boluje od dijabetesa
Kod ishrane je veoma važno da obroci budu redovni. Dete dijabetičar treba da ima 3 glavna obroka i 3 užine. A dnevni obroci treba da sadrže:
- 50-60 procenata ugljenih hidrata. Tu se pre svega misli na namirnice bogate skrobom, kao što su crni i ražani hleb, krompir, testenine, boranija i grašak, kao i na sveže voće. Rafinisane šećere (saharoza, med, vrste voća koje su dosta slatke) treba izbegavati.
- 10-15 posto proteina (meso, jaja, mlečni proizvodi).
- 20-30 procenata masti. Lekari i nutricionisti preporučuju biljne masti i ulja sa većim sadržajem polinezasićenih masnih kiselina.
Kada je o zaslađivačima reč (saharin, aspartam), njih treba svesti na najmanju moguću meru ili ih potpuno eliminisati iz upotrebe. Najbolje rešenje predstavlja korišćenje voćnog šećera (fruktoze), ali umereno.
