Dete i droga – Kako sprečiti dete da se drogira

U poslednje vreme sve češće se spominje kako je i među našom omladinom počelo da se javlja jedno veliko zlo, a to je korišćenje droge. Šta je to droga, ko je koristi i najvažnije ZBOG ČEGA NEKI UZIMAJU DROGU?

Droga je naziv za prah od nekih biljaka kao što je indijska konoplja (marihuana), prah od maka, prah od američke biljke koke i još mnoge druge prirodne ali i sintetičke droge. Neke od ovih droga su poznate od davnina, pa se čak i u najstarijim knjigama kao što je grčka Ilijada i Odiseja, spominje kako su neki od tih starih grčkih ratnika koristili droge. Neke od droga su sasvim savremene, i može se reći skoro svake godine se pronađe nekoliko novih, posebno sintetičkih.

Droge utiču na fiziološke i psihičke procese. Kao što smo naglasili ima ih mnogo, a najpoznatije među njima su one koje deluju na centralni nervni sistem.

Droge koriste mladi ljudi, uglavnom oni koji nemaju radne obaveze i potiču iz porodica sa nesređenim porodičnim životom. To su porodice gde mladi ne žive u punoj ljubavi sa svojim roditeljima.

Zašto neki mladi ljudi uzimaju drogu?

Droga kada se unese u organizam ima to svojstvo da stvara osećanje prijatnosti i posebnog raspoloženja, najčešće tako što se zapada u stanje omamljenosti praćeno često prijatnim snovima. Pošto neki mladi ljudi ne žive lepo u svom realnom – stvarnom svetu, jer je nekim od njih loše organizovan život, ne znaju šta da rade sa sobom, najčešće po nagovoru loših drugova i zavedeni društvom i lošim primerima, počinju i sami da uzimaju drogu.

Zašto je korišćenje droge tako veliko zlo?

Kada se jednom okusi droga i doživi osećanje prijatne omamljenosti  –  pijanstva, onda se sve češće počinje težiti stanju omamljenosti a time se istovremeno izbegavaju radne dužnosti, obaveze prema kući, školi i roditeljima. Nastaje kao neko bekstvo od svih obaveza i utone se u neki polusan, u kome više nema problema.

Međutim, droga jednom uzeta deluje svega nekoliko sati, a zatim se stvarnost vraća, u teškoj neprijatnoj formi, jer su za vreme drogiranosti nastali još veći problemi. Droga deluje kao što smo rekli kraće vreme i zahteva ponovno uzimanje. Da bi bilo efekta količine se iz nedelje u nedelju povećavaju a vreme uzimanja biva sve češće i češće. Neuzimanje dovodi do teških fizičkih tegoba koje vremenom postaju neizdržive. Zato se uglavnom i ne biraju sredstva da se do droge dođe. Kako je vrlo skupa obično se počinje od krađa u sopstvenoj kući pa do teških krađa „sa strane“ kako bi se dobavila doza. Konačno se postane potpuno zavistan od nje i tada više nema spasa za takvu osobu, jer završava život u bol­nici.

Šta mogu roditelji

Ni jedan mladi čovek nije potpuno bezbedan od ove pošasti savremenog društva. Od toga se mora poći u porodičnom vaspitanju.

Koliko je situacija alarmantna govore podaci da je svaki drugi mlad čovek u Srbiji od 15 do 30 godina је u nekom trenutku ponuđen drogom. Čak 69,8% ispitanika poznaje nekog u svom okruženju ko je konzumira, dok gotovo polovina ispitanih (46,8 odsto) zna gde i od koga može da nabavi drogu. Ovo su rezultati istraživanja koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Vita“ u Novom Sadu.

Najugroženija grupa mladih, kada se radi o početku konzumiranja droga je uzrast između 12 i 16 godina. Već posle desete, jedanaeste godine sa detetom je potrebno obaviti razgovor o ovom velikom zlu, što očiglednije i konkretnije: kako se i zašto počinje, zašto gotovo da nema leka kada se uđe u taj svet i šta zatim dolazi kao posledica ukoliko dođe do teške zavisnosti.

Postoji puno filmova sa ovom tematikom, i dete bi trebalo da pogleda bar nekoliko. Na taj način se snažno i neposredno deluje na emocije, stavove i ponašanje deteta. Dete mora da zna da je opijanje a naročito intenzivno pušenje prva stepenica i bezmalo „uslov“ da dođe do droge. Nema primera da neko uzima drogu a da prethodno nije pušio i najčešće dosta pio.

Na roditeljima je da ne „zabijaju glavu u pesak“ i da pomno posmatraju svoje dete da posebno obrate pažnju na sledeće: česte promene raspoloženja, promene u rutinama, skolnost ka izolaciji i samoći, nedostatak novca. Fizičke manifestacije takođe mogu biti veoma upečatljive: gubitak težine, bledilo, podočnjaci, proširene zenice, osipi po koži, zapostavljanje lične higijene… Kada primete nešto neobično bitno je da što pre reaguju i obrate se stručnim licima.

Protiv narkomanije se treba boriti organizovano, najpre preventivno kao što je napred rečeno. Ta se borba najuspešnije vodi u porodici, svim sredstvima i svom snagom a sa jednim ciljem: da dete shvati i formira negativan stav prema ovom velikom društvenom zlu.