Svaki roditelj za svoje dete priželjkuje divnu i sjajnu budućnost. Razmišlja o tome šta treba da čini i na koji način da svojim delima doprinese u misiji obezbeđivanja preduslova za uspeh i sreću budućeg života njegovog deteta.
Tako zagledani u daleku budućnost deteta, roditelji često ispuštaju iz vida značaj ovladavanja veštinama koje su neophodne za svakodnevni život i samostalno funkcionisanje u kući. Uz to, deca kućne poslove obično doživljavaju kao nešto veoma naporno i dosadno. Tada roditelji prave stratešku grešku, jer im se čini da im je lakše da sami na brzaka odrade neke kućne poslove nego da se ubeđuju sa detetom da ono nešto samostalno obavi u kući, posebno jer je u početku potrebno popravljati sve ono što dete samostalno uradi.
Roditelji se radije odlučuju da dete okupiraju nekim drugim aktivnostima, poput sporta, časova baleta, muzičke, likovne ili škole stranih jezika. Iako nema nikakve sumnje da je podstacanje razvoja kreativnih i intelektualnih potencijala kroz razne školice i sekcije značajno, sa time ipak ne bi trebalo žuriti.
A razloga zašto je dobro da dete pruzme deo obaveza u obavljanju kućnih poslova je zaista mnogo.
Obavljanje kućnih poslova pomaže razvoj nezavisnosti i odgovornosti kod deteta
Jedna longitudalna studija Martija Rosmana sa Univerziteta Minesota pokazala je da uključivenje deteta u obavljanje kućnih poslova, a kasnije i njegovo preuzimanje pojedinih aktivnosti, doprinosi tome da se dete oseća nezavisno, postaje samostalnije. Ovo je u direktnoj vezi sa razvojem osećanja odgovornosti. A podrazumeva se da u kasnijem životu uspeh u velikoj meri zavisi baš od samostalnosti i odgovronosti.
U studiji je praćen razvoj 84 osobe tokom tri perioda odrastanja. Prvo istraživanje je sprovedeno dok su te osobe bile u predškolskom uzrastu, drugo na uzrastu od 10 do 15 godina, a treće u periodu od 20 do 25 godina. Rezultati su pokazali da deca koja su sa 3 ili 4 godine već bila svakodnevno uključena u obavljanje kućnih poslova imaju uspešnije i bolje odnose sa vršnjacima, topliji i bliskiji odnos sa članovima porodice, a kasnije su postizala bolji uspeh u školi i na fakultetu. Uspešno su startovali na poslu i brže su napredovali na hijerarhijskoj lestvici. Sa druge strane, oni ispitanici kojima nisu nametane kućne obaveze, nisu postizali takav uspeh.
Kućni poslovi kod deteta podstiču razvoj osećanja brige za druge
Ričard Visbord (Harvard biznis skul) i saradnici, sproveli su jedno istraživanje na uzorku od 10.000 učenika. Rezultati tog istraživanja su zvanično objavljeni prošle, 2016. godine. Tokom ispitivanja učenici su trebail da se izjasne čemu pridaju najviše važnosti, odnosno šta najviše vrednuju: dostignuće i uspeh, brigu za dobrobit drugih ili sreću.
Od ukupnog broja učesnika u istraživanju, 80% njih se opredelilo da im je najvažnija briga za dobrobit drugih i sreća bez međusobnog uslovljavanja, dok su dostignuća manje važna. Visbord ističe da danas postoji neravnoteža vrednosti i da decu od malena treba učiti ljubaznosti, treba razvijati njihov osećaj dužnosti, odgovornosti i empatije. Dobar način da se podstakne razvoj ovih vrlina je upravo uključivanje od malih nogu u kućne aktivnosti i postepeno zaduživanje deteta da preuzme neke od kućnih obaveza kojima je doraslo.
Nekoliko načina kako motivisati dete da se uključi u obavljanje kućnih poslova
Nakon obavljenog posla u kući, zahvalite se detetu na tome što je bilo “dobar pomagač” i to izgovorite jasno, tako da vas razume. Time ćete podstaći detetovo samopouzdanje, dati mu do znanja da cenite njegov trud, da ga uvažavate. Dete će se osetiti korisnim i važnim za vas i druge ukućane. Na taj način ćete povećati njegovu želju da se uključuje i u buduće poslove u kući.
U saradnji sa detetom napravite raspored njegovih obaveza i pri tome kombinujte školske, vannastavne i kućne aktivnosti. Dete će imati osećaj kontrole i odgovornosti, jer će moći da planira svoje vreme.
Učinite da obavljanje kućnih poslova detetu bude zabavno. Osmislite poslove kao igru, pa će vremenom njihovo obavljanje postati zadovoljstvo za dete, ali i za vas.
Izbegavajte korišćenje izraza “kućni poslovi” i zapovedan ton u govoru. Umesto da kažete “treba da uradimo posao u kući”, bolje je reći “hajde da uradimo nešto za nas, u našoj kući”. Time detetu šaljete poruku da domaći poslovi nisu samo rutinska obaveza, već jedan od načina na koji brinemo o svojoj porodici.
Roditelji trebaju da imaju u vidu da ukoliko ne žele da u njihovoj porodici raste mali egoista, moraju da vode računa o prirodi poslova za koje zadužuju decu. Mališan treba da učestvuje u poslovima koji se tiču svih članova porodice, a ne samo u onim poslovima koji se odnose na njega i njegove potrebe.
