U dugotrajnom procesu odrastanja i vaspitavanja deteta, roditelji pribegavaju različitim strategijama i metodama u želji da kod svog mališana razviju željene navike i oblike ponašanja. Jedan od najdelotvornijih načina da kod deteta podstičete željeno ponašanje je nagrađivanje tog ponašanja poklonima, igračkama, slatkišima i sl. Zbog visokog stepena efikasnosti, praksa darivanja dece u procesu njihovog vaspitanja veoma je zastupljena među roditeljima.
Negativna strana nagrađivanja
Međutim, ova praktična vaspitna metoda može da ima i svoje negativne posledice. To se dešava onda kada dete nauči da ispunjava svoje obaveze i zadatke uglavnom zato što očekuje materijalnu nagradu, odnosno korist.
Signal da se nagrađivanje „otelo kontroli“ je situacija kada dete počne da samo bira i smišlja vrstu nagrade ne bi li za uzvrat poslušalo i ispunilo zahteve roditelja. Tako vremenom deca postaju pravi mali diktatori, čije je želje i očekivanja sve teže i „skuplje“ ispratiti.
Da roditelji ne bi upali u ovu zamku, važno je da imaju u vidu nekoliko činjenica.
Dobrobit nagrađivanja deteta
Nagrađivanje željenog ponašanja poklonima je efikasna podsticajna metoda učenja kod dece i najbolje rezultate daje kod mališana na ranom uzrastu. Tako roditelji mogu da podstiču željeno ponašanje davanjem sitnih nagrada, poput bombone, čokoladice i sl., dok na neželjeno ponašanje mogu reagovati uskraćivanjem ovih nagrada. Međutim, ovakav metod ne treba koristiti preteran učestalo i ne nakon što dete navrši 6 godina života.
Pažnja i zajedničke aktivnosti kao nagrada za dete
Sa polaskom deteta u školu, materijalne nagrade dete počinje da doživljava drugačije, ravnodušnije. Tako one polako počinju da gube svoju nekadašnju delotvornost.
Negde u tom uzrastu, sa svojih sedam ili osam godina, dete počinje da doživljava veće zadovoljstvo i sreću ukoliko za ispunjene zadatke i postignute dobre rezultate kao nagradu dobije pohvalu od roditelja, ali i trenutke pune roditeljske pažnje i zajedničkih aktivnosti i igranja.
Tada detetovo samopouzdanje počinje da jača. Zahvaljujući takvim i sličnim situacijama, mališan počinje da razvija pozitivnu sliku o sebi, koja će se ubuduće sve više učvršćivati. Dete počinje da ceni sebe i kod njega se razvija osećaj lične odgovornosti.
Dakle, lepa reč od strane roditelja, vreme provedeno sa detetom u igri, u razgovoru u kome će roditelj saopštiti detetu svoje zadovoljstvo zbog njegovog odgovornog ponašanja… To je ono što predstavlja najbolji poklon detetu. Takva vrsta nagrađivanja deteta biće najbolji podsticaj za njegove buduće uspešno obavljene zadatke.
Podsticanje stanja zadovoljstva kod deteta zbog uspešno ispunjenog zadatka
Ovo je vrlo zahtevan zadatak za svakog roditelja, ali njegovo uspešno sprovođenje je izuzetno značajno i korisno. Kod dece na uzrastu od sedam ili osam godina, može se očekivati da će neki uspešno ispunjeni zadatak, ili izvršena školska obaveza, biti praćeni doživljajem zadovoljstva. Dete počinje da se oseća ponos zbog svojih postignuća. Pri tome, ono neće očekivati od roditelja neku materijalnu nagradu. To osećanje zadovoljstva i ponosa, ustvari je najbolja i najveća nagrada za dete.
Ovakve situacije bi trebale na višem uzrastu da budu sve učestalije. Tako će detetova osećanja zadovoljstva i ponosa zbog sopstvene efikasnosti i uspeha biti velika dugročna dobit i postaće najjači podsticaj za mališanovo konstruktivno ponašanje i njegova buduća postignuća u životu.
