Priroda je krenula da buja, prosto nas mami da budemo napolju, na čistom vazduhu. Počelo je proleće, za mnoge najlepše godišnje doba. Međutim, proleće je i godišnje doba kada se javljaju sezonske alergije, pre svega polenska alergija, koja je prilično neugodna i teško se leči.
Alergijske reakcije mogu biti razne, a procenjeno je da 1/5 svetskog stanovništva ima ili je imala problema sa nekim alergijskim oboljenjima.
Najosetljiviju grupu predstavljaju deca. Prve alergijeske reakcije se najčešće i dešavaju u ranijem detinjstvu, dok u životnom razdoblju od 10 do 30 godina rizik značajno opada. Kada je reč o naslednom faktoru, deca nasleđuju predispoziciju, a ne samu bolest. Ako detetova oba roditelja imaju alergijske tegobe, čak tri od četiri deteta imaće predispoziciju da oboli od nekog oblika alergije. Ukoliko je jedan roditelj sklon alergijama, kod deteta će ta sklonost iznositi 50%.
Šta je ustvari alergija?
Alergija nastaje kada imunološki sistem deteta prejako odreaguje na neku supstancu (ili više njih) koja je prisutna u detetovoj okolini (u hrani, vazduhu i sl.). Te supstance se nazivaju alergeni, ali one ne izazivaju alergijske reakcije kod svakog.
Do alergijskih reakcija dolazi kada se pod uticajem antitela aktiviraju ćelije imunološkog sistema, što za posledicu ima oslobađanje histamina i leukotriena. To se dalje ispoljava pojavom upalnih procesa u različitim regijama i različitog intenziteta. Neke alergije su blage i lako se eliminišu, dok druge mogu čak biti životno opasne.
Koji su najčešći simptomi?
Postoji mnoštvo najrazličitijih simptoma, koji se javljaju na raznim organima.
- Kod dece se polenska alegija nejčešće ispoljava pojavom rinitisa (alergijske kijavice). Rinitis se manifestuje stalnim curenjem bistrog sekreta iz nosa i svrabom u nosu koji dovodi do učestalog kijanja.
- Kijavica je često praćenja i alergijskim konjuktivitisom. Oko očiju deteta javlja se crvenilo, oči ga peckaju i suze.
- Kožne promene u prvih nekoliko meseci bebinog života u većini slučajeva su jasno upozorenje da je dete podložno alergijama. Ta deca se često nazivaju „atopičarima“. Kod njih se obično javlja ekcem u vidu crvenog osipa na obrazima, na području ručnog zgloba i iza kolena. Ako se jave crveni ili beli plikovi, nalik onima koji nastaju kada nas ožari kopriva, to je obično koprivnjača (urtikarija). Ako je intenzitet napada jači, može doći i do gušenja.
- Deca astmatičari spadaju u naročito ugroženu grupu. Više od 80 posto dece astmatičara predškolskog uzrata ima probleme i sa nekim oblikom alergije. Kod astmatičara se alergija ispoljava oticanjem disajnih kanala. U pluća se izlučuje povećana količina sekreta, u grudima „škripi“ i „zviždi“. U težim slučajevima javljaju se i gušenja. Mogući su i stomačni bolovi, mučnina, može doći do proliva ili povraćanja.
Šta sve može izazvati pojavu alergije?
Do alergijskih reakcija dolazi delovanjem alergena iz spoljašnje sredine. Alergolozi u najčešće alergene svrstavaju polen, kućnu prašinu i grinje. Kada je reč o sezonskim alergijama, njihov izazivač je u velikoj većini slučajeva polen. Polenska alergija javlja se sa prvim cvetanjem biljaka, odnosno krajem februara ili početkom marta. I traje do druge polovine septembra. U alergene spadaju i lekovi, pre svega penicilinski antibiotici.
I neke vrste hrane su jaki alergeni, pa treba biti jako oprezan kada je ishrana male dece u pitanju. Najčešči uzročnici alergija među namirnicama su: jaja, mleko, brašno, soja, kikiriki, bobičasto voće (jagode, maline), koštunjavo voće (lešnik, badem), riba i med.
Astmatičarima jako smetaju zagađen vazduh, duvanski dim, jaki mirisi, parfemi i dezodoransi, hladan vazduh…
Alergo testovi
Najpogodniji period da se kod deteta urade alergo testovi je posle drugog rođendan pa dok dete ne pođe u školu.
- Prick testovi se rade tako što se koža izlaže raznim alergenima i posmatra njena reakcija ne njih. Koriste se kapi koje sadrže nisku koncentraciju najčešćih alergena. Kapi se stave na kožu (u predelu između šake i lakta), pa se koža tankom iglom suptilno zagrebe. Tako alergen dospeva u potkožnu regiju. Onda se čeka 10 minuta. Ako je dete pozitivno na neki alergen, dolazi do pojave crvenila i oticanja većeg od 3mm. Da bi rezultati bili pouzdani, naročito je važno da se određeni period pre planiranog alegotesta prestane sa uzimanjem terapije u vidu antihistaminika.
- Patch testovi podrazumevaju lepljenje alergenskih traka (gaze) na leđa i njihovo nošenje 48 sati. Gaza sadrži pojedinačne najčešće alergene i koža će reagovati crvenilom i otokom na one na koje je dete alergično.
- Testiranje deteta na alergene vrši se i preko analize krvi, što je verovatno i najbolja opcija, jer se jednostavno dobijaju rezultati i to na najveći broj alergena.
Prevencija
To je jedan dug proces koji traje bukvalno od detetovog rođenja. Pre svega, dojenje je veoma važno, bar dok beba ne navrši 6 meseci. Ukoliko je ipak neophodna mlečna formula, dete treba hraniti hipoalergenskim adaptiranim mlekom.
Pri uvođenju čvrste hrane roditelji naročito trebaju da budu oprezni. Nove namirnice se uvode postepeno, na svakih 4 do 7 dana jedna nova vrsta hrane.
Dečja soba treba da bude čista od prašine. U njoj treba izbegavati stvari izrađene od materijala koji prikupljaju prašinu. Zaboravite na cigarete. Nipošto nemojte izlagati dete duvanskom dimu. Dok traje intenzivan period cvetanja ne držite otvorene prozore u kući ili na automobilu. Izbegavajte duže šetnje sa detetom, naročito ako je vetrovito, jer je koncentracija polena u vazduhu tada veća. Dete kupajte svake večeri i obavezno mu operite kosu.
Uprkos ranijem mišljenju, poslednja istraživanja pokazuju da je korisno držati u stanu određene vrste kućnih ljubimaca. Jedan od argumenata za ovakvu tvrdnju jeste i činjenica da su deca na selu, koja imaju svakodnevni kontakt sa domaćim životinjama, daleko manje podložna alergijama.
Lečenje
Dakle, prvi i najvažniji korak je izbegavanje alergena. Terapija podrazumeva intenzivno uzimanje medikamenata, antihistaminika, kortikosteroida ili dekongestiva. U slučaju anafilaktičkog šoka primenjuje se adrenalinska injekcija.
Poslednjih godina sve više se govori o imunoterapiji. Ona podrazumeva izlaganje deteta minimalnoj koncentraciji alergena na koji reaguje. Dete se zatim postepeno izlaže sve većim i većim dozama alergena i tako vremenom postaje imuno na njega. Za sprovođenje imunotreapije potrebno je pre svega mnogo strpljenja, jer je ona dugotrajna, nekad i višegodišnja.
