Tokom odrastanja deca u najvećoj meri usvajaju određene oblike ponašanja posmatranjem onih osoba sa kojima provode najviše vremena. Pri tome, među decom nižih uzrasta najuticajnije, dominantne ličnosti na svim poljima su svakako njihovi roditelji. Osim od roditelja, modele ponašanja deca često usvajaju i od baka i deka, kao i od starije braće i sestara.
Imitiranje kao način formiranja sopstvenog stila ponašanja
Tokom svakodnevnih aktivnosti i ponašanja, deca obraćaju pažnju na sve što rade odrasli – od položaja tela, pokreta, govora, pa do različitih izraza lica. Pritom, deca odlično pamte sve ove radnje i gestove. Ona nastoje da imitiraju i oponašaju odrasle u gotovo svim situacijama. Učenje po modelu prestavlja obliku učenja koji dominira kod dece najmlađeg uzrasta, a kasnije, kada deca malo porastu, ovaj oblik biva manje prisutan.
Vremenom, kako odrastaju, deca počinju da grade i formiraju stilove ponašanja koji su svojstveni njihovoj neponovljivoj ličnosti. Povećavanjem broja i učestalosti socijalnih kontakata, dete postepeno prelazi na neke komplikovanije oblike učenja.
Imitiranje na višem uzrastu
Međutim, može se desiti i da dete školskog uzrasta, pod uticajem nekih specifičnih okolnosti otpočne sa upornim imitiranjem i oponašanjem gotovo svake osobe sa kojom se susreće. Ono imitira svoje vršnjake, učitelja, komšije, prodavačicu iz dragstora i sl.
Tada nastaje problem, jer uporno imitiranje i oponašanje može da zbuni roditelje i da ih ozbiljno zabrine. Ako je vaše dete „imitator“, tekst koji sledi pomoći će vam da razumete i da utičete na dete da takvo ponašanje prevaziđe.
Nemojte kritikovati dete zbog njegovih imitacija
Pre svega, uzdržite se od kritikovanja takvog ponašanja. Imajte na umu da je reč samo o jednom periodu odrastanja. Tokom ove faze dete je sklono da kopira i imitira ono ponašanje koje mu je nepoznato, novo, interesantno, ponašanje koje mu privlači pažnju. To je način da dete razume ista takva ponašanja odraslih, a sa imitiranjem najčešće prestaje kada shvati način funkionisanja nekoga ko mu je bio interesantan i koga je oponašalo.
Ne posvećujte preveliku pažnju takvom ponašanju mališana
Ukoliko okolina previše obraća pažnju na ovakvo ponašanje, to može motivisati dete da neke svoje postupke fiksira i da ih uporno ponavlja, samo zato što izaziva reakciju ljudi iz okruženja i obezbeđuje mu njihovu potpunu pažnju.
Na primer, dete može imitirati osobu koja hoda na specifičan, osoben način i da takav hod preraste u detetov manir. Kod roditelja će to probuditi dodatnu brigu i sumnju da je u pitanju neki zdravstveni problem.
Zato se roditelji i ostale, detetu bliske osobe, moraju potruditi da što manje obraćaju pažnju na takvo mališanovo ponašanje, a on će vremenom shvatiti da više nije toliko interesantan i prestaće sa imitacijama.
Uporni imitatori – budući glumci
Sa druge strane, stalno imitiranje drugih može biti karakteristično za talentovane male glumce i socijalno senzitivnu decu. U takvom slučaju možete predložiti detetu upis na časove glume, gde će ono svoj talenat i sklonost ka imitaciji moći dodatno da razvija na jedan konstruktivan način.
Imitiranje kao jedina aktivnost – znak za uzbunu!
Ukoliko se pak dešava da dete zbog imitiranja zanemaruje sve svoje školske, porodične i društvene obaveze i ako izgubi interesovanje za sadržaje i aktivnosti u kojima je ranije uživalo, to je znak da se više ne radi o fazi odrastanja, niti o igri i zabavi, već da je kod mališana prisutan određeni problem. Tada je najbolje da se obratite psihologu i potražite savete od njega.
