Digitalno doba, nov i raznovrsniji način pristupa informacijama, izmenilo je način na koji posmatramo školu i školski život. Očekivanja roditelja i nastavnog osoblja sada u velikoj meri oblikuje tehnologija. Mnogi roditelji brinu da će im deca, odrastajući u digitalnoj eri, postati odsutna, otuđena i zavisna od tehnoloških uređaja. Međutim, ako zajedno sa nastavnicima pomognu deci da se izbore sa izazovima tehnologije, ona im zapravo može pružiti ogroman potencijal. Tehnologija nikako nije zamena tradicionalnom obrazovanju, već je njegov komplement. Digitalne tehnologije danas mogu imati ključnu ulogu u procesu nastave učenja i vrednovanja u sistemu obrazovanja samo ako su odgovorno, smisleno i etički primenjene.
Digitalne tehnologije će sve više uticati na budućnost dece i oblikovati njihov život i u dobrom i u lošem smislu. Poenta je iskoristiti sve pozitivne strane digitalnog doba i umanjite negativne. Jedna od primarnih stvari je učenje dece digitalnoj pismenosti i to od najnižih razreda. Važno je da deca razumeju rizike koji nastaju prilikom deljenja sadržaja. Ona treba da nauče da sačuvaju svoju bezbednost na internetu i da poštuju ostale korisnike.
Školsko digitalno doba i izazovi roditeljstva 21. veka
Činjenica da učenici danas imaju pristup kompjuterima i u školama i van obrazovnih ustanova utiče i na očekivanja kada su u pitanju domaći zadaci. Komunikacija između roditelja i nastavnika, kao i razmena podataka, odnosno dostupnost nastavnog materijala, zahvaljujući tehnologiji, danas su daleko lakši, češći i slobodniji (mejlovi, tvitovi, različite aplikacije kao što su WhatsApp ili Viber, Fejsbuk…). To ima svoje prednosti, ali i izazove. Jedan od najvećih je distrakcija ili odvlačenje pažnje.
Nesumnjivo je da aktivnosti na internetu učenike (naročito tinejdžere) ometaju u školskom radu, ali i izvan učionice. Digitalna interesovanja odvlače ih od drugih stvari i uzrokuju niz problema kada su u pitanju odnosi sa porodicom i prijateljima. Pored ovih teškoća koje nastaju na psihičkom planu, tu su i problemi u fizičkom razvoju dece. Pošto je dugoročno sedenje pred ekranom neizbežno dok ona uče ili rade domaće zadatke, jako je važno da vreme provedeno za računarom ne bude duže nego što je to neophodno. Pošto ni odrasli nisu izuzetak, jer provode dosta vremena koristeći tehnologiju, jasno je kakav to predstavlja izazov za roditelje, decu i nastavnike.
Roditelji i nastavnici se bore sa suprotstavljenim porukama. Treba li da ograniče vreme ispred ekrana ili da kupe najnoviji uređaj kako bi njihova deca održala korak? Odgovor na pitanje kada se vreme provedeno u okruženju digitalne tehnologije smatra umerenim, a kada prekomernim je individualan. Zavisi od uzrasta, individualnih karakteristika deteta i šireg životnog konteksta. Za razvoj kognitivnih i socijalnih veština mladih ljudi, naročito dece i mlađih učenika, veoma je važna interakcija. Ona podrazumeva relaciju nastavnik – učenik i učenik – učenik. Međutim, nije zanemarljiva ni uloga roditelja kao saradnika. Oni takođe treba da budu upoznati sa školskom politikom kada je o tehnologiji reč.
Uključivanje roditelja u edukaciju dece
Veoma je važno da u saradnji sa decom i nastavnicima roditelji probaju da pronađu najefikasniji način za razumevanje i rešavanje problema tehnologije kao distrakcije. To posebno važi u okolnostima kada se pored epidemije virusa deca suočavaju i sa pravom „epidemijom“ domaćih zadataka. Saveti roditelja i te kako mogu biti od pomoći deci. Ako odrasli problem ispravno razumeju i zaista se uključe u njegovo rešavanje, pomoći će deci da prevaziđu izazove prijateljstva i identiteta. Oni su česti među njima kada se redovno dopisuju, igraju video-igrice i aktivno koriste društvene mreže. A to su sve primeri distrakcije. Deci nije potrebno samo nadgledanje, već pre svega neka vrsta mentorstva.
Na roditeljima je, u digitalnom dobu više nego ikada ranije, da usmere decu na prave izbore. Najbolje je da domaći zadatak rade u zajedničkoj prostoriji, ali kod ove strategije važno je obezbediti detetu tiho okruženje. Ovaj pristup za neke može biti i nepraktičan, pa je važno da procenite i isprobate metod koji je najproduktivniji. Svaki roditelj treba da navede dete da izbegava istovremenu upotrebu više uređaja ili ekrana (laptop, telefon, tablet…). Prebacivanje pažnje sa jednog na drugi zadatak utiče na njihovu sposobnost razmišljanja i produktivnost. Setite se da je važan cilj da dete bude i digitalno osposobljeno. Važno je ne ići u krajnosti i znati kako detetu pomoći u organizaciji.
Kada su u pitanju duži radovi ili ozbiljniji zadaci, poželjno je štampati ih na papiru, iako to nije i ekološki najpoželjnije. Ponekad informacije upijamo bolje kada su napisane na papiru nego kada su one date u digitalnoj formi. Roditelji ne treba da zaboravljaju da od velike pomoći mogu biti i učiteljima, a ne samo svom detetu. Treba da se uključuju u edukaciju svog deteta, preduzmu određene korake i pomognu učitelju koji možda nije vešt sa tehnologijom.
Saradnja između roditelja i učitelja
Danas su učitelji dostupniji roditeljima nego što je to bio slučaj sa vremenom kada smo mi išli u školu. Uz dostupnost i komunikaciju idu i određene opasnosti. Sa novim načinima komunikacije promenila su se i pravila ponašanja, pa i očekivanja. Digitalno doba dovodi do toga da se danas sve češće govori o digitalnom roditeljstvu.
Kada je reč o razumevanju funkiconisanja nove tehnologije i organizovanju školskog života u digitalnom dobu, roditelji često nailaze na problem. Načini i količina informacija koje dobijaju od škole nekada im otežava da izdvoje ono što je zaista bitno od manje značajnog. Mnogi roditelji ne uspevaju da idu u korak sa današnjom tehnologijom, a žele da budu informisani i uključeni. Stoga je veoma važno da naiđu u tome na podršku učitelja, kako bi zajedničkim snagama pomogli detetu.
Isto tako, roditelji treba da gaje pozitivnu komunikaciju i odnos sa nastavnikom. Komunikacija između roditelja i nastavnika jeste od velikog značaja. Ipak, roditelji, kao i deca, treba da znaju gde da povuku granice u obraćanju učiteljima. Pre nego što se obrate, valja da odgovor ili određenu informaciju pokušaju da pronađu na neki drugi način. Možda tu informaciju ima neki detetov drugar ili njegov roditelj. Treba navikavati decu da pamte svoje obaveze i zadatke i da sami uspevaju da dođu do informacija koje su im potrebne, kad god je to moguće.
Nije za svaki domaći zadatak neophodno koristiti internet i savremene tehnologije. Važno je i informisati se o učiteljskim alatima (postoje li digitalne verzije neke knjige, koliko je neophodan pristup internetu i koliko vremena je optimalno potrebno provesti za računarom ili tabletom). Poštovanje školskih pravila i granica u komunikaciji roditelja i učenika sa nastavnikom je ključno za uspešnu saradnju i uspeh deteta u učenju, pa i njihov psiho-fizički razvoj. Valjanim kombinovanjem tehničkih veština sa pametnim rezonovanjem i mudrošću roditelja stvara se odgovorni pojedinac modernog, digitalnog doba.
