Istorija pamti brojne ratove, beleže se datumi koji predstavljaju nešto, tj. po nečemu su značajni, priča se o oslobađanjima, teritorijalnim širenjima, pravima i novim zakonima, ali nijedan rat nije dao dobro, a da pre toga nije puno toga oduzeo. Na ceni su uvek bili ljudski život i njegova sloboda. Da bi buduće generacije mogle neometano da žive, tokom istorije, previranja, borbe, padali su brojni životi, i sve s jednim ciljem – želja ka boljem sutra. Ljudska sloboda i prava uvek su bile ometane. Književnost, koja nije izolovana od društvenog i istorijskog konteksta, postala je plodna takvim temama i bogata delima koja oslikavaju jedno vreme, uslove života, društvo i vlast.
Tako je nastala jedna od potresnih knjiga, inspirisana događajima Drugog svetskog rata, tj. nemačkim fašističkim zločinama. U pitanju je „Dnevnik“, Ane Frank, trinaestogodišnje jevrejske devojčice koja život izgubila u koncentracionom logoru, kao i većina Jevreja tada. Ana se sa svojom porodicom i još jednom drugom porodicom skrivala u nekom tajnom potkrovlju jedne kuće u Amsterdamu od jula 1942. do avgusta 1944. godine.
Sve ono što je Anu tištilo tokom boravka u njihovom tajnom skloništu, beležila je i intenzivno prepričavala stranicama svog dnevnika. Njeno detinjstvo nije bilo bezbrižno, već puno briga i nemira. Ana je živela u stalnom strahu da će Nemci pronaći njihovo skrovište i da će ih ubiti. Nimalo nije bilo lako devojčici u pubertetu, koja raste i kojoj je potrebno da bude srećna, da se druži i školuje, da naglo odraste, sazri i suoči se sa jednim od najvećih zala – ratom. Međutim, Ana je bila prilično svesna situacije u kojoj se ona i njena porodica nalaze. Iz stranica njenog dnevnika, punog najrazličitijih osećanja vidi se kako devojčica misli, reaguje, za čim čezne, kako doživljava svet oko sebe, druge ljude, kako ispoljava strah. Pored toga može se primeniti da ona piše veoma pribrano, bez velike jadikovke, ali izuzetno potresno.
„Komadić plavog neba u crnom krugu“ samo je jedna manja celina iz Aninog „Dnevika“. Naime, ova celina je pisana u formi pisma koje Ana piše dragoj prijateljici Keti i koje je pored ostalih pisama, uprkos jasnim uslovima života, takođe ostalo neposlato. Pismo je veoma emotivno i sadrži trenutak Aninog depresivnog raspoloženja, tmurnih misli i utučenosti. Razlozi za njeno takvo ponašanje su brojni. Ona je svesna situacije u kojoj se nalazi njena porodica. Zna da je svaki minut njenog života praćen neizvesnosnošću. Pored toga, uslovi u kojima živi takođe nisu idealni, jer živi sa još osmoro ljudi, a pritom je prostor veoma mali, te nema privatnost. To su razlozi zbog kojih oseća teskobu.
Međutim, pored skučenog prostora koji joj oduzima slobodu, Ana je lišena mogućnosti da uživa u prirodi, da viđa druge ljude ili upoznaje drugu decu. Zagušljiv prostor i uskraćena sloboda čine da Ana bude tužna i da se ne oseća kao dete, već odrastao čovek pun briga i problema.
Njeni strahovi su opravdani, jer su motivasani realnim problemima sa kojima se suočava Anina porodica, ali i mnoge druge. Ona strah ispoljava na različite načine. To nije bespotrebni dečiji strah koji se može zanemariti. To su strahovi koji ometaju njeno odrastanje. Strah počinje onoga trenutka kada nešto lupne, kada neko zakuca ili pozivni na vratima. To je razlog da Ana prebledi, da se preznoji i uspaniči, da njeno srce počne da lupa i noge klecaju. U naletu straha u njenoj glavi se smenjuju različite slike užasa, u kojima nju odvode, ostaje sama, ubijaju je… Njeni nemiri su odraz teškog istorijskog trenutka. Oni ukazuju da je nešto tako moguće i da je njihov život velika neizvesnost, a da je njihova budućnost puko maštanje, kao „kule u vazduhu“. Zato crni krug i tamna masa simbolišu životnu teskobu i bezizlaz, kao i zlo koje neprestano preti i vreba.
„Dnevnik“ Ane Frank pored toga što je skup misli, osećanja i nemira jedne devojčice, čije ne detinjstvo uskraćeno, ujedno je i kritika, osuda protiv rata koji uništava ljudske radosti, dečije odrastanje i sve lepe trenutke života. Najbolji primer za to jeste život Ane Frank.
Nisam trazijo prepricano trazijo sam sastav