Živimo u vremenima u kojima smo kao roditelji, na žalost, opsednuti optimizacijom sveukupnih uslova za razvoj dece. Međutim, postoji niz dokaza koji idu u prilog činjenici da je manji broj ciljeva i zahteva za postignuće direktno povezan sa intelektualnim razvojem dece.
Lenjost i dokolica se danas smatraju jednim od najupornijih neprijatelja roditeljskih nastojanja da nauče svoje dete da bude aktivno, da stekne radnu naviku i razvije takmičarski duh. A sve u nameri da mališan bude uspešan u školi i kasnije na fakultetu i na poslu.
Mnogima će ovo da se učnini nelogičnim, ali američki neurofiziolog Endru Smart u svojoj knjizi „U prilog lenjosti – uputstva za produktivnu dokolicu“, ističe da malo „praznog hoda“ deluje pozitivno i stimuliše intelektualni razvoj kod dece. Sa druge strane, preterana aktivnost i angažovanje deluju iscrpljujuće na nervni sistem kako dece tako i odraslih, toliko snažno da u nekim slučajevima to može da izazove nervni slom.
Posledice nametanja prevelikog broja aktivnosti detetu tokom njegovog odrastanja
Endru Smart oštro kritikuje popularni trend koji zastupaju savremeni roditeljski priručnici i literatura namenjena roditeljima. On ističe da usled prekobrojnih aktivnosti u kojima su deca angažovana, a sve zarad razvoja sposobnosti koje će u budućnosti doprineti detetovoj uspešnosti u školovanju i radu, kao i zbog preterane upotrebe kompjutera, tableta i pametnih telefona, detetu ostaje malo vremena za preispitivanje svojih misli i osećanja. Savremeno dete od svojih najmanjih nogu nema dovoljno vremena za introspekciju, opažanje i shvatanje dešavanja oko sebe i razmišljanje o sopstvenim emocionalnim reakcijama.
Posledice odrastanja u ovakvim okolnostima dovode do toga da se deca razvijaju u osobe koje imaju snažnu averziju prema dokolici i „praznom vremenu“. Ovaj osećaj praćen je stanjem koje odlikuje nelagodnost, uznemirenost i potreba da se ta praznina u vremenu ispuni što pre spoljašnjom stimulacijom, a to su najčešće sadržaji sa telefona, kompjutera, televizije, interneta i društvenih mreža. Ovo je neka vrsta prikrivene zavisnosti.
Važnost dokolice za održavanje mentalnog zdravlja
Kao što su, na primer, mišićima sportiste potrebni vreme i pasivan odmor da bi se oporavili od napornih treninga, tako je i detetovom nervnom sistemu neophodno vreme, prazan hod, odnosno relaksacija u vidu dokolice kako bi se mozak odmorio od informacija koje svakodnevno prima iz spoljašnjeg sveta.
Tokom razvoja i odrastanja neophodno je omogućiti nervnom sistemu deteta period kada mozak može da sistematizuje i preradi doživljaje koji su se zbili tokom dana. Ovo znači da te doživljaje detetov mozak treba da poveže i uklopi u širi unutrašnji kontekst, u sopstvenu ličnost koja se formira i razvija kontinuirano.
U cilju stvaranja optimalnih uslova za zdrav mentalni razvoj je izgrađivanje navike kod deteta da se osami i da svakoga dana ima bar malo vremena samo za sebe, za maštanje i razmišljanje bez uticaja informacija i stimulansa iz spoljašnje sredine. Takođe, važno je i vreme koje mališani provode igrajući se naizgled besmislenih igara koje su zapravo veoma blagotvorne po intelektualni razvoj deteta.
I na kraju, treba pomenuti i to da su neki od najvećih svetskih umova, poput slavnog fizičara Njutna ili pesnika Rilkea do svojih najznačajnijih ideja došli upravo u časovima lenčarenja, dokolice i odmora. Njihova kreativnost je briljirala i došla do punog izražaja upravo zbog njihove navike da promišljaju i analiziraju svoje misli u toku odmora. A sva njihova postignuća ne bi ni bila moguća da njihov mozak nije odmarao i imao periode kada ga spoljašnji stimulansi nisu opterećivali.
Dajte detetu oduška
Dakle, dragi roditelji, ne dozvolite da vaše dete bude pretrpano obavezama do te mere da nema vremena da odmori svoju psihu. Jer kao i svim drugim organima i delovima tela, tako je i ljudskom mozgu potreban odmor, pa malo lenčarenja i dokolice ne samo da neće škoditi detetu, već će mu kud i kamo biti od koristi.
