Dečiji svet zaslužuje i kod nas vise pažnje nego što mu se poklanja do sada. Blago narodima gde pojedini ljudi (iako nisu učitelji po pozivu svom) mogu svoj ceo život posvetiti deci, proučavanju prirode i duše njihove, drugovanju sa decom.
Dosetke i naivnosti iz dečijeg sveta koje su izlazile u časopisu “Starmali” čiji je urednik bio Jovan Jovanović Zmaj.
Šta hoće, šta neće
– A zašto si se ti tako zbunila, Maco?
– Mislim na nešto.
– A šta to premišljaš?
-Ja ne znam šta da odgovorim materi kad mi kaže: “Pazi da ne razbiješ flašu!” – Ako joj odgovorim: “Neću!” – ona će misliti da neću da pazim. A ako joj odgovorim: “Hoću!” – ona će misliti da hoću da je razbijem. Pa ja bogami, ne znam kako da odgovorim.
Dole od gore
Znao sam da je odžačar u kući, od koga Danica kao da malko zazire. Zapitam je:
– A di je sad odžačar?
– Dole.
– Di dole?
– Na tavanu.
– Pa zar je to dole?
– E, on je bio gore, čak na odžaku, pa sad je sišao dole na tavan.
Strah od istine
Poslala mati malu Zorku u “špajz”, da donese jaja. U “špjazu” je bilo i sušenih šljiva. Zorki nije bilo zabranjeno da pokoju uzme, samone suviše.
Kad se vratila, mati je zapita:
– Kaži mi pravo, Zorka, jesi li jela šljiva?
– Jesam.
– A koliko si pojela?
– A smem li kazati istinu?
– Ne samo da smeš, nego moraš kazati istinu.
– Ali ja se bojim.
– A šta se bojiš?
– Bojim se da ću slagati.
Očigledna glad
Lenka: – Hoćeš li mati, da zinem?
Mati: – A zašto da zineš?
Lenka: -Pa da vidiš jesam li gladna.
Mati: – A zar ti ne osećaš jesi li gladna?
Lenka: – Pa ja osećam, ali ti mi možda nećeš verovati.
Poštena podela
Reče mati:
Evo ti, Jovanka, jedna jabuka pa je pošteno podeli sa svojim bracom.
– A šta je to pošteno podeliti? – zapita Jovanka.
– To je to, da braci daš više nego sebi.
– Znaš šta, mati? Ja ću dati celu jabuku braci, pa neka je on sa mnom pošteno podeli.
