Detinjstvo je nezamislivo bez igre. Ona pruža deci mogućnost da kroz maštu i kreativnost budu šta god požele, da ispolje svoje potrebe i odigravaju svoje želje. Kroz igru deca imaju priliku da se zabave i da na zanimljiv način steknu dragocena iskustva i saznanja o svetu koji ih okružuje.
Najznačajnija funkcija igre ogleda se u tome što ona predstavlja moćan isntrument za podsticanje razvoja mnogih detetovih sposobnosti i za učenje različitih životnih veština. Društvene igre, koje su zbog svojih karakteristika i pozitivnih funkcija veoma cenjene i kod dece i kod odraslih, zapravo predstavljaju neku vrstu spone između roditelja i dece. Kroz njih se realizuju i ostvaruju mnoge važne funkcije.
Razvijanje socijalnih veština
Popularne društvene igre, kakve su recimo „Ne ljuti se čoveče“, „Monopol“, „Igra memorije“, „Pantomima“, razne strategijske igre itd., svoju vrednost i omiljenost su potvrdile svojim trajanjem. Mnoštvo generacija je odrastalo zabavljajući se kroz društvene igre, a pri tome su učene i važne životne lekcije.
Društvene igre stimulišu razvoj socijalnih veština tako što se kroz interakciju sa vršnjacima razvija sposobnost komunikacije. Mališani usmeravaju svoju pažnju na problem, razmišljaju o opcijama, tragaju za rešenjima, predviđaju sledeće poteze, uče se poštovanju pravila i fer igri. Sve te aktivnosti podstiču rad mnogobrojnih regija i centara u nervnom sistemu i utiču na njihov razvoj. Naučna istraživanja su pokazala da se razvojni doprinos na planu socijalnih veština ogleda se i u tome da su mališani koji igraju društvene igre uspešniji u prilagođavanju grupi vršnjaka i postižu bolje rezultate u školi.
Razvijanje empatije kod dece
Kroz društvene igre deca se uče da uvažavaju mišljenja drugih i da slušaju. Razvija se sposobnost empatije, jer kroz mnogobrojne sate provedene u igri deca stiču sposobnost da razumeju druge. Dalje, kroz iskustva pobeda i poraza dete uči da da na konstruktivan način reaguje na poraz i da poraz nije ništa katastrofalno i strašno. Takođe, mališan se uči odlaganju zadovoljstva i toleranciji.
Razvoj samopouzdanja i samopoštovanja
Učešće deteta u društvenim igrama ima svoj doprinos i značaj i u procesima razvoja samopoštovanja i samopouzdanja. Kroz komunikaciju i neprestanu interakciju sa vršnjacima mališan dobija različite informacije. Sve te informacije su važan sadržaj i element u procesu formiranja detetove slike o samom sebi. Uporedo sa ovim, gradi se i osećaj samopošotvanja i vera u sopstvene sposobnosti.
Dete uz osećaj sreće i zadovoljstva zbog dobrog rezultata u igri dobija priznanje od vršnjaka ili roditelja, što je značajno jer na izvestan način potvrđuje njegove sposobnosti. Kroz pohvalu mališan dobija potvrdu koja sugeriše da on vredi, da uz trud može da reši svaki zadatak.
Problem se javlja kada ishod igre nije pobeda. Neuspeh u igri u početku biva praćen suzama, bacanjem igračaka i ljutnjom. Uloga roditelja u ovakvim situacijama je značajna. Oni moraju detetu, na njemu razumljiv način, da objasne da pobeda u igri nije isključivo rezultat veštine i uloženog truda, već da je nekada za pobedu potrebna i sreća u igri. Tada treba sugerisati detetu da je svrha društvenih igara upravo igra i zabava, uvažavanje protivničkih i razvijanje sopstvenih sposobnosti, bez obzira na ishod i na dobar ili loš rezultat.
Vremenom, korak po korak, kroz iskustvo u društvenim igrama, dete savladava malene, ali značajne lekcije koje će imati svoju ulogu u kasnijim godinama njegovog života. Te će mu lekcije pomoći da se na konstruktivan način suočava sa preprekama i problemima i da sačuva veru u sopstvenu vrednost i sposobnost.
Zato dragi roditelji, pružite svojim mališanima priliku da se što više igraju sa svojim vršnjacima, da uz najrazličitije društvene igre pomeraju granice svojih intelektualnih kapaciteta i emocionalnih veština. Za kraj, važno je reći još i ovo: obavezno u tim igrama učestvujte i vi!
