Jedno od najpoznatijih dela Marina Držića jeste i komedija „Dundo Maroje”, u kojem je izrečena filozofija o čoveku i društvu tog vremena. Radnja se odvija u Rimu, u središtu renesansnog života, ali su likovi uzeti iz dubrovačke sredine. Držić je prologom koji ni do danas nije sasvim razjašnjen, a koji govori Negromant Dugi Nos, iskazao klјučne stavove o društvu, viđenju sveta i poveo polemiku sa savremenicima. Kroz savet koji se daje svim roditelјima da sa svojom decom budu obazrivi i da im stari Maroje bude primer, data je i glavna tema dela.
Naime, stari Dundo Maroje, iskusni i bogati trgovac daje sinu Maru novac da ode u Firencu, gde bi stekao dobro trgovačko isustvo i na taj način nasledio i nastavio posao svog oca. Ipak, on neće ispuniti očeva očekivanja i umesto da počne da zarađuje on počinje da živi rakalašnim životom, da troši očev novac, sasvim očaran životom u Rimu. Tamo upoznaje kurtizanu Lauru koja će dodatno uticati da Maro sve brže troši novac. Saznavši za to, Dundo Maroje na početku odbija da poveruje da je njegov sin izneverio njegova očekivanja, ali onda odlazi u Rim, gde će se vrlo brzo uveriti da su sve te glasine istinite. Tada nastaje niz zanimlјivih zbivanja, ali na kraju će se sve završiti srećno.
Lik Dunda Maroja i sina Mara
Dundo Maroje je predstavnik starog sveta i tradicionalnog načina života. Oduvek je marnjivo radio i stekao veliko bogatstvo. Neprestanim radom i trudom održava ono što ima, ali kako je svestan svojih godina i da neće moći doveka da radi i stvara, tako očekuje da ga sin Maro nasledi. U njihovom odnosu se može videti sukob generacija, jer stari Maroje teži jednom načinu života i određenim principima, dok je mladi Maro predstavnik mlađe generacije, koja se nije pomučila za novac koji rasipa.
Lik sina rasipnika koji se prepušta raskalašnom životu, neprestano tražeći nova zadovolјstva veoma je čest u književnosti i uvek daje kontrast između dve generacije. Tako sin Maro ne mari za očeva naređenja i očekivanja, ponaša se veoma sebično, nesmotreno, njegovi postupci su nepromišlјeni, a u poslovnom svetu pokazuje nesposobnost i nezainteresovanost. Želјan je da uživa u životu, ali da se ne potrudi ni oko čega. On je primer lјudi koji uživaju i troše dok imaju, a kada nestane onda ne biraju način da bi opstali. Tako se i Maro ponaša, u sceni kada je potrošio sve što je imao i kada ima velike dugove.
On na ideju svog sluge odlučuje da ponovo obuče trgovačko odelo i da se susretne sa ocem, kojeg je prethodno oterao od sebe, praveći se da ga ne poznaje. Maro misli kako će se lukavstvom izvući iz nevolјa, ali njegov otac postupa još lukavije. Maro je ujedno i lukav i naivan, jer je zasleplјen lepom Laurom, kojoj nije važna lјubav, već pokloni i novac. Na taj način on zaboravlјa na svoju verenicu i kako bi zadržao Laurinu pažnju neprestano joj kupuje poklone, sve dok se ne zaduži i upadne u velike nevolјe. Na kraju se sve završava srećno u korist mladog Mara, njegovi potupci biće kažnjeni, ali ipak dobija novu šansu.
Lik Pometa i njegova filozofija „akomodovanja”
Držić je izabrao lik Pometa da kroz njega iskaže svoj stav u vezi sa renesansnim čovekom. Pomet je izuzetno posebna ličnost, koja se mnogostruko predstavlјa, ali se o njemu većinom saznaje iz komentara drugih i iz njegovog odnosa prema drugima. Takođe u nekoliko navrata i on sam komentariše svoje postupke i osobine. Pomet je vrlo inteligentna i promišlјena ličnost koja ima jak uticaj na druge ličnosti. Snalažlјiv je u brojnim situacijama, lako dolazi do cilјa, brzo dela i prilagođava se svakom trenutku i prilici. Prilagođavanje je ono što najbolјe opisuje Pometa, jer je ono u osnovi njegove filozofije akomodovanja.
Naime, Pomet zastupa mišlјenje da su mudrost i obazrivost najvažniji čovekovi pratioci kroz život, jer je od svega bitnije da čovek ume da se prilagodi trenutku, situaciji, prilici i da u skladu sa njom dela. On taj stav primenjuje na sebe, te strplјivo ispunjava gospodarove hirove i želјe i ne dozvolјava da iko vidi njegova osećanja i iskrene misli. U strplјenju vidi najveću moć i mogućnost da se izbavi iz svake neprilike i to je ono što ga čini optimističnim. On prati tok radnje, mudar je i sposoban, zbog toga mu pisac daje da rezimira klјučne situacije. On ume sa lјudima.
Prilagođava se kako lepim tako i ružnim situacijama, jer smatra da treba ugoditi lјudima, čak i kada su bezobrazni i naporni; on misli da je bolјe odoleti zlu da bi kasnije mogao da uživa. To uživanje ne dolazi lako, jer on mora da radi i trpi stvari koje želi i ne želi, a sve iz jednog razloga – jer je on sluga, i mora sebi da obezbedi hranu, tj. prinuđen je da trpi naređene kako ne bi bio gladan.
U njegovom nadimku Trpeza vidi se da je on veliki poštovalac bogate trpeze i ukusne hrane, međutim, on nije proždrlјiv, a to pokazuje i scena u kojoj mora da napusti bogatu Ugovu trpezu, jer se drži manira i poštovanja svog gospodara, te mora da ispuni njegov hir. Pometova ličnost takođe je važna i zbog toga što je kroz njegove komentare izrečen i stav o ženama, a koji nije nimalo lep i prijatan, već neprotiv veoma negativan.
Lik Bokčila
Bokčilo je opuštena i bezbrižna ličnost, čiji je jedini prioritet da se što bolјe najede i napije, da ni o čemu ne razmišlјa i ne brine, te se s pravom može nazvati „sluga-parazit”. Nјegove osobine su izmešane, te deluje kao priglup, ali na trenutke i mudar, grub i iskren, spontan i plah, lukav i plašlјiv. Stalno razmišlјa o hrani i piću, te neprestano jadnikuje. On ima potrebu da uživa u trenutku u kome se živi. Prema onome šta drugi govore o njemu, može se zaklјučiti da je ograničen i pomalo smešan, prost, uplašen i detinjast u kontaktu sa nepoznatim lјudima, da je spreman da popije čak i vino koje je namenjeno za misu. Međutim, Bokčilo ume da bude i bezobrazan i nepokoran prema gospodaru. Ume da iznenadi svojom domišlјatošću, da se suprotstavi gospodaru, da se bori za svoje interese, ali i da se prilagodi situaciji.
Lik Popive
U liku Popive je sadržan tip dovitlјivog sluge koji prati sve poduhvate svog gospodara Mara. Kao i Pomet i on je nosilac određene folozofije. Predstavlјa se kao dovitlјiv, žilav u borbi, beskrupulozan i uveren da se može izvući iz svake nevolјe, te je njegova filozofija opstanka. Da bi se dosledno nje držao, on ne bira sredstva da dođe do cilјa, te nemoralno postupa, a probleme smatra trenutnom i prolaznom situacijom. Izuzetno je lukava osoba, a lukavstvo dostiže vrhunac u odnosu sa Laurom, za koju zna da je interesuju samo novac i pokloni. Ipak i Popiva postupa lakomisleno, jer Bokčilo vrlo kako uspeva da ga nadmudri pričama o planovima Dunda Maroja. Ipak, to ne čini lik Popiva glupim i nesposobnim, već da ume u nekim trenucima i da posustane, ali se uglavnom lukavo i domišlјato drži, što ga čini sličnim Pometu, s tim što deluje mnogo brže i efikasnije od Pometa.
Ženski likovi
Laura je specifičan lik po tome što ona svoju lјubav prodaje, tj. ona gleda materijalnu korist od svojih partnera pretvarajući se da ih voli. Na taj način postupa i sa mladim Marom. Ona je lakomna, samoživa, ohola, koristolјubiva. Sve ličnosti koje se o njoj izjašnjavaju, sem Mara i Uga Tudeška, koji su u nju zalјublјeni i s pravom ne vide kakva je zaista, govore loše o njoj. Laura je osoba koja nema ozbilјnih i iskrenih namera sa svojim partnerima, a Popiva koji najgore govori o njoj uporno pominje njenu slatkorečivost, ali i to da je Maro sasvim slep pred tim laskanjem.
Petrunjela, odana Lauri, takođe nije naivna ličnost. Ona veoma dobro i precizno procenjuje Lauru, njeno ponašanje i stav prema partnerima naziva dobrim poslovanjem, ali joj je ujedno i smešna Laurina lakomnost i način na koji izjavlјuje lјubav Maru. Ipak, nije poput Pometa i Popive koji su smeli u donošenju odluka umesto svojih gospodara. Petrunjela služi konkretno i odano i ne posustaje na slatkorečivost onih koji žele lakše da stignu do Laure. Ona zna svoje mesto i mogućnosti, a jedna je od ličnosti koja najviše pominje Dubrovnik i misli na njega, često pominjući njegove običaje.
