Početna Škola Edukativne igre Engleski za decu – motivacija učenje

Engleski za decu – motivacija učenje

7766
0
PODELI

Sa više od 380 miliona izvornih govornika, engleski se smatra drugim jezikom po zastupljenosti na svetu. Zastupljen je u svim sferama života, zato je jako važno da se savlada u ranom detinjstvu. U školama se obično uči kao drugi jezik, iza maternjeg. Međutim, deca danas imaju prilike da se upoznaju sa engleskim jezikom i pre sedanja u školske klupe. Pravo vreme za početak učenja drugačije je za svako dete, a na osnovu procene roditelja o zrelosti deteta, ono se može izlagati engleskom jeziku još od rođenja. Smisleno učenje tek može početi od treće ili četvrte godine. Engleski za decu se uči kroz igru i sa privlačnim sadržajem koji ima veze sa porodicom, životinjama, dnevnim rutinama. Kako motivisati decu da uče engleski, koje reči i fraze treba najpre da nauče, saznaćete u nastavku teksta.

Kako deca uče i kako ih motivisati da vežbaju engleski?

Engleski za decu
foto: pixabay.com

Ako se pitate zašto je važno da deca uče strani jezik, postoji nekoliko razloga. Pre svega, učenje jezika poboljšava pamćenje, doprinosi jačanju samopouzdanja prilikom odrastanja, ali i predstavlja najbolju investiciju u budućnost. Engleski za decu baziran je na motivaciji. Na roditeljima je važan zadatak da prepoznaju način na koji dete usvaja nova znanja. Ukoliko, na primer, primetite da vaše dete voli muziku, verovatno će uživati slušajući određene pesme na engleskom jeziku. Ako smatrate svoje dete hiperaktivnim, motivišite ga da uči kroz igru. Postoji nepisano pravilo da ekstrovertna deca brže progovore engleski, jer nemaju tremu. Introvertniji tipovi ličnosti će teže stupati u kontakt sa svojim vršnjacima i samim tim biće skloniji greškama u komunikaciji. Deca do treće godine uče slušanjem govora odraslih, do sedme uče da razmišljaju na stranom jeziku, a od sedme do dvanaeste godine sposobna su da uče u grupi.

Možda vaše dete neće postati prevodilac sa engleskog na srpski, ali znanje jednog od najzastupljenijih jezika otvara im vrata za stipendije, razmene, i slično. Kada bude došlo vreme za zaposlenje, svako ko zna engleski ima otvorena vrata kompanija iz najrazličitijih oblasti. Zato, imajte strpljenja sa svojim decom, jer već u prvim godinama života najproduktivnije uče i “upijaju” reči, akcenat i fraze stranog jezika.  Tokom prve tri godine dete uči maternji jezik, a engleski jezik mu u tom trenutku nije ništa teži od maternjeg.

Engleski za decu – intenzivni kursevi ili učenje kod kuće

Engleski za decu
foto: pixabay.com

Videli smo kolika je važnost učenja engleskog jezika, ali to ne znači da treba da forsirate svoje dete i upisujete ga na kurseve jezika. Kursevi su dobri ukoliko je dete zainteresovano za učenje, što često nije slučaj. Probajte kod kuće učiti sa detetom i obnoviti svoje znanje. Iskoristite prednosti interneta i kroz interaktivne igrice i kvizove zainteresujte dete za učenje. Nabavite audio-knjige ili im pustite crtani film na engleskom. Važno je da stvorite rutinu. Petnaest minuta je dovoljno za veoma malu decu. Postepeno možete povećavati dužinu trajanja sesija kako vaše dete raste i njihova sposobnost koncentracije se povećava. Kod kuće možete da koristite svakodnevne situacije i stvarne predmete kako biste spontano vežbali jezik. Pričajte sa detetom na engleskom dok kuvate, dok idete u prodavnicu, gledate utakmicu ili čistite sobu. Postoji mnogo zabavnih, animiranih pesama koje možete slušati sa vašom decom i napraviti pravu malu žurku u stanu.

Akademski ili holistički pristup učenju

Engleski za decu
foto: pixabay.com

Engleski za decu može se učiti kroz dva pristupa: akademski i holistički (sveobuhvatni). Akademski pristup podrazumeva striktno propisan program sa unapred postavljenim rezultatima i precizno definisanim sadržajem. Uči se kroz unapred određene teme i reči, najčešće one koje se odnose na boje, brojeve, delove tela, članove porodice, životinje. Uz učenje reči bitan je i akcenat. Zato je dobro da čitaju što više. Na ovaj način deca slušaju izgovor napisanih reči i sama su u mogućnosti da ponavljaju naglas. Naročito je dobro kad im je tekst poznat, jer tada imaju više samopouzdanja. Mogu da kategorizuju reči i obeležavaju ih marketima različite boje – one koje su im potpuno nepoznate i one koje ne mogu da zapamte.

Holistički ili sveobuhvatni pristup  kao što sama reč kaže, mnogo je širi. Deca bi trebalo da nauče kako da povezuju stvari i kako se kostruišu reči. Na primer, ako vole da jedu kokice naučiće da se na engleskom one zovu popcorn, što je složenica od reči “pop” (rasprsuti) i “corn” (kukuruz). U predškolskom uzrastu detetov rečnik uglavnom sadrži reči koje se odnose na njegovo neposredno okruženje, zato ovakvim pristupom podstiče se njegovo usvajanje novih reči i izraza.

Čak i ako vi ne znate engleski, kroz igru sa svojim detetom naučićete mnogo toga. Kad vam zatreba pomoć, upišite kurs ili nađite privatnog profesora. Sa znanjem engleskog vrata celog sveta su vam otvorena.

 

OSTAVITE ODGOVOR