U periodu do 3 godine života, dete će udvostručiti svoju visinu, zato mališani imaju drugačije nutritivne potrebe od odraslih. Za pravilan rast veoma je važna izbalansirana ishrana, koja je bogata neophodnim sastojcima za razvoj organizma.
Koštano tkivo se najviše izgrađuje tokom rane mladosti i detinjstva, zato ćemo u nastavku teksta navesti esencijalne namirnice za razvoj jakih kostiju kod deteta.
Mleko – prirodan nektar pun kalcijuma
Mleko je prvi napitak koji konzumiramo kada se rodimo, a ta ljubav sa nama ostaje i tokom celog života.
Fosfor, proteini i vitamini koji se nalaze u mleku su veoma značajni za razvoj jakih kostiju, a jedan od krucijalnih nutritiva je kalcijum. Ovaj mineral je važan gradivni element kostiju, i od suštinskog je značaja za pravilan rast i razvoj.
Sa nedovoljnim unosom kalcijuma, mogu doći i mnogi zdravstveni problemi, pre svega progresivnog gubitka koštane mase i gustine kostiju, što se u struci zove osteoporoza. To stanje karakteriše velika fragilnost kostiju, pa veoma lako može doći do preloma. Pogotovo su osetljivi kukovi i kičmeni pršljenovi, premda je čitav skelet u riziku od loma.
Optimalnu količinu kalcijuma ne obezbeđuje samo mleko, već i kvalitetni mlečni poizvodi. Samo jedna čaša jogurta ispunjava između 30% i 40% dnevne potrebe za kalcijumom, a pritom je prirodan probiotik.
Kalcijum je značajan za sveobuhvatno zdravlje – obezbeđuje srcu pravilan rad, pomaže pri zgrušavanju krvi kada se posečemo, neophodan je za proces mišićnih vlakana i reguliše ravnotežu između kiselina i baza u krvi.
Preporučene dnevne doze kalcijuma prema starosnoj dobi deteta su:
- do 6 meseci: 200 miligrama
- od 7 do 12 meseci: 260 miligrama
- od 1 do 3 godine: 700 miligrama
- od 4 do 8 godina: 1000 miligrama
- od 9 do 18 godine: 1300 miligrama
Uvrstite mleko, jogurt, sir, kajmak, kiselo mleko, maslac i mnoge druge mlečne proizvode na porodičnu trpezu, kako biste bili sigurni da ste uneli dovoljno kalcijuma. Vaše dete će steći zdravu naviku koju će praktikovati i tokom adolescentnog doba.
Riba – izvor bogat vitaminom D
Iako je kalcijum sinonim za jake kosti, telo može da ga apsorbuje samo ako u organizmu postoji dovoljna količina vitamina D. Ovaj vitamin najpre dobijamo iz sunčevih zraka, pa se iz tog razloga preporučuje dodatan unos vitamina D tokom zimskog perioda.
Njegov nedostatak u organizmu doprinosi pojavi osteoporoze kod odraslih i rahitisa kod dece, zato je veoma bitno da mališani redovno konzumiraju namirnice bogate vitaminom D.
Riba je jedna od namirnica koja je prepuna ovim nutrijentom, pogotovo losos, tuna i škampi. Osim ribe, vitamin D je sadržajan u iznutricama, jajima, puteru i mleku.
Preporučena dnevna doza vitamina D u dečijem dobu je 400 međunarodnih jedinica.
Osim vitamina D, proteini iz ribe sadrže sve neophodne amino kiseline za pravilan rast i razvoj čitavog organizma, a njene masne kiseline štite srce i arterije. Stručnjaci se slažu da bi ribu trebalo jesti barem 2 puta nedeljno za očuvanje dobrog zdravlja kostiju kao i čitavog organizma.
Orašasti plodovi – dnevna doza cinka
Cink je još jedan nutritiv koji doprinosi pravilnom formiranju kostiju. To je samo jedno od mnogobrojnih prednosti koje ovaj mineral ima, a orašasti plodovi obiluju cinkom. Organizam ga ne skladišti, pa je potrebno unositi ga neprestano putem hrane ili suplemenata.
Kao što smo već naglasili, blagodeti koje cink pruža organizmu su mnogobrojne.
Učestvuje u sintezi proteina, pa na taj način podstiče mentalni i fizički razvoj, ima pozitivan uticaj na kožu, sprečava opadanje kose i pucanje noktiju, ubrzava regeneraciju tkiva i značajan je za regulaciju hormona.
Istraživanja ukazuju na to da dovoljan unos cinka tokom trudnoće smanjuje rizik od prevremenog porođaja.
Nedostatak cinka može rezultirati nervozom, depresijom, slabim pamćenjem, lošom koncetracijom i smanjenim imunitetom. Zbog svega navedenog veoma je važno obezbediti cink u ishrani deteta.
Odojčadima se ne smeju davati orašasti plodovi dok ne napune godinu dana, a tada se počinje sa postepenim uvođenjem ove namirnice u ishranu, i to isključivo kao mleveni dodatak obrocima. Pre navršenog 12 meseca, bebe trebaju unositi cink iz drugih izvora.
Preporučene dnevne doze cinka prema starosnoj dobi deteta su:
- do 12 meseci: 2-3 miligrama
- od 1 do 3 godine: 3 miligrama
- od 4 do 8 godine: 5 miligrama
- od 9 do 13 godina: 8 miligrama
- od 14 do 18 godine: 9-11 miligrama
Citrusno voće – vitamin C za sveobuhvatno zdravlje
Vitamin C ništa manje nije važan za izgradnju zdravih i jakih kostiju kod deteta. Ima sposobnost reparacije tkiva i hrskavice koja je u sastavu zglobova, a neophodan je za stvaranje kolagena, temelja na kojem se gradi mineralizacija kostiju.
Pedijatri preporučuju da se počne sa uvođenjem citrusa u ishranu posle prvog rođendana. Razlog je izrazita kiselost ploda koja može izazvati osip.
Preporučene dnevne doze vitamina C prema starosnoj dobi deteta su:
- do 6 meseci: 40 miligrama
- od 7 do 12 meseci: 50 miligrama
- od 1 do 3 godine: 15 miligrama
- od 4 do 8 godina: 25 miligrama
- od 9 do 13 godine: 45 miligrama
- od 14 do 18 godine: 65-75 miligrama
Ono na šta trebate obratiti posebnu pažnju su alergijske reakcije deteta, u trenutku kada počnete da mu uključujete čvrstu hranu u ishranu. Uvodite sve namirnice postepeno, posmatrajte kako vaš mališan reaguje na njih i u skladu sa tim korigujte ishranu, držeći se namirnica koje sadrže esencijalne nutritive za pravilan rast i razvoj jakih kostiju.
