Jedno od najznačajnijih dela A. S. Puškina jeste i roman u stihovima pod nazivom „Evgenije Onjegin”. I sam nastanak dela je specifičan, jer se dešava u neobičnim okolnostima, tj. dok se Puškin nalazio u izgnanstvu na jugu Rusije (od 1820. do 1825. godine), koje je bitno uticalo da se kod autora javi prva ideja o nastanku ovog dela.
Pod jakim uticajem omilјene lektire i vođen sećanjima na napuštenu prestonicu, Puškinove ideje teku u smeru kritičkog sagledavanja života i društva koje je morao da napusti, a njegov stav prema istom sada zauzima određeno odstojanje i realistično sagledanje, što bitno utiče na ovo delo. Iako je ideja bila jasna, Puškin je i pažlјivo i obazrivo radio na „Evgeniju Onjeginu”, a kako je sam sračunao, rad je trajao skoro osam godina. Uz brojna vraćanja delu, izvesne korekcije, dopune i izmene, prvo potpuno izdanje izašlo je 1833. godine u Petrogradu.
Radnja romana u stihu
Romaneskna priča zasnovana je na neostvarenoj lјubavi Tatjane, devojke iz palanke, zalјublјene u uobraženog i nadmenog Moskovlјanina, koji ne mari za njena osećanja i patnju. Kroz ovu priču Puškin će iskoristiti priliku da prikaže sliku ruskog društva u jednom od njegovih bitnih momenata razvoja, slikajući razlike društvenih slojeva gde su podjednako prikazani najviši plemićki krugovi, obrazovani intelektualci i selјački stalež.
Rusko društvo – selo: grad
Puškin izuzetno prikazuje način života praćen takvim razlikama, sa smenjivanjem prestoničkih prizora i bogatih seoskih pejzaža. Izvesne razlike prikazane su i kroz vaspitanje i kulturni napredak koji je različito tekao u zavisnosti od društvenog sloja, te su izesni likovi oblikovani kao intelektualci, čiji su pogledi usmereni sasvim suprotno od pogleda onih drugih, koji su svoje duhovne potrebe zadovolјavali kroz folklor, gatanje i bajke.
Takve razlike prikazane su kroz lik Tatjane i Evgenija Onjegina koji ignoriše njene simpatije, a onda kada mu ona u pismu izjavi lјubav i otkrije svoja osećanja, on će je odbiti, naglašavajući da oni nisu jedno za drugo. Tatjana duboko pati, a već naredni susret nje i Onjeniga dešava se u sasvim drugim okolnostima. Tatjana je udata i sada ona odbija simpatije i lјubav Evgenija Onjegina, ističući da želi da bude verna supruga.
Lik Evgenija Onjegina
Evgenije Onjegin je tip obrazovanog plemićkog mladića, s početka 19. veka, čija je glavna crta sadržana u nepomirlјivosti sa raskorakom između njegovih želјa i onoga što mu se dešava, odnosno kako zaista živi. On je lik sa tipičnim problemima i tipičnom sudbinom, kroz čiju se ličnost provlače opšte i zajedničke društvene pojave. Nјegov lik je pažlјivo oblikovan i realstički prikazan, sa brojnim protivrečnostima i izuzetnom složenošću. Direktnom karakterizacijom saznajemo da je Evgenije inteligentan i oštrouman, ali da ga njegov velikosvetski život vodi u melanholiju, dosadu, razočarenje. On počinje da prezire besmislenost svoje sredine i života koji ona vodi, ali i onda kada je fizički napusti, nikada neće iskoreniti predrasude koje je iz nje poneo. On se fizički i deklarativno razilazi sa sredinom (plemstvom), ali ga i dalјe prate određene predrasude i konvencije, koje će bitno uticati na njegovo ponašanje, karakter, čak i sudbinu.
Odnos sa Tatjanom
Onjegin je čovek protivrečenosti, što se takođe prepoznaje i u odnosu sa Tatjanom. On je upoznaje, ostvaruju izvestan odnos, čak će ona ostaviti utisak na njega, ali ničeg više neće biti. Onda kada mu ona piše pismo i u njemu otkrije svoja najiskrenija osećanja, Evgenije bez dvoumlјenja odbija njenu lјubav, nesposoban da umesto Tatjaninog društvenog položaja sagleda njene osobine, vaspitanje i ono vredno u njoj čime bi mogla da mu postane dobra žena. Ne mareći za njena osećanja, a ni ličnu sreću, Evgenije Onjegin hladno pravi distancu u odnosu sa iskrenom i čednom devojkom, duboko razarajući njene iluzije, snove i čista osećanja.
Iako se činilo da neće promeniti svoja ubeđenja i osećanja, dešava se nešto sasvim suprotno i neočekivano. Scena se ponavlјa, ali se sada uloge zamenjuju i Onjegin je taj koji počinje da primećuje Tatjanu. Čini se da je konačno shvatio koliko su lјubav i lična sreća važne, te da to nije mogao uvideti pre nego što je Tatjanu ugledao na visokom položaju prestoničke hijerarhije, u sjaju i raskošu koji je sasvim prezreo. Trebalo je vremena da primeti njene vrednosti i ono posebno što je u sebi nosila. Nažalost, priliku koju je imao pred sobom nije iskoristio i ne samo da mu je promakla, već je donela veliko razočarenje i odvela Onjegina u potpuni besmisao.
Lik Tatjane
Tatjana je potpuno suprotan lik Evgeniju Onjeginu, ne samo prema društvenom sloju iz kog je ponikla, već i prema osobinama, karakteru i vaspitanju. Ona je odrasla u zdravoj seoskoj sredini gde je dominirao patrijarhalni način života, te su njeno vaspitanje usmeravale dadilјine bajke, narodna predanja i verovanja, seoski prizori i priroda odakle je učila o životu i lјudima i sticala svest o pravim vrednostima. Bila je veliki sanjar, te su joj maštarije ili lјubavne priče iz romana koje je mnogo volela pomogle da prekrati dosadne seoske dane. Iako je bila ćutlјiva, mirne i pokorne prirode, ipak je bila želјna velike lјubavi i puna nade da će jednoga dana tu lјubav pronaći.
Ljubav prema Onjeginu
Pojava Onjegina za nju je bila višeznačajna. Pre svega je mislila kako je konačno prošla lјubav o kojoj je toliko čitala, koju je izmaštala i prizvala. Nadala se da će s njim biti potpuno srećna i ni slutila nije koliko će biti povređena. Nјena nežna i sanjarska duša nije mogla ni da pretpostavi da će naići na hladno odbijanje. Tatjana je emotivna i ranjiva devojka, te nije ni čudo što ju je toliko povredilo odbijanje. Zapravo, nju nije samo povredilo odbijanje i pomisao na neuzvraćenu lјubav, već i to što je neko umeo da ponizi i povedi hrabrost kojom je napisala to pismo, jer patrijarhalne norme nisu dozvolјavale nešto takvo. Dakle, odbijanje donosi i prvo razočarenje, a ono tugu. Nјena povređenost biće jak razlog njene promene. Iluzija o velikoj lјubavi koja ne mari za prepreke rasuće se u sitne komade i Tatjana nakon nekog vremena postaje bogata kneginja, ali usamlјena i neispunjena. Nјoj je lјubav prema Onjeginu pomogla da otvori oči i shvati svoju naivnost, ali i da krene dalјe. Pritom, ona se drži principa i normi koje nalaže društvo i u obrnutoj situaciji, ona odbija Onjegina uz napomenu da želi da ostane verna u braku i time pokazuje da je njen čin visokomoralni. Tatjana se dostojanstveno nosila sa svojom patnjom i dostojanstveno odbija bivšu lјubav, stoga pokazuje koliko je jačine i istrajnosti u njoj, naspuprot Onjeginu.
