Lavlja zahvalnost
Neki lav, loveći, zaluta u šumi. Kao što je poznato, jedna nesreća retko dolazi sama. Plen mu je izmakao, a dok se provlačio kroz žbunje, u šapu mu se zabode veliki trn. Lav pokuša da ga zubima izvadi, ali nikako nije mogao jer se trn zario duboko u meso. Lav je lizao ranu, ali je bol postajao sve jači.
U blizini tog mesta jedan čobanin je svakoga dana napasao svoje stado na livadi koja je bila usred šume. Pustio bi jagnjad da pasu, sedao na panj i svirao na fruli. Jednom, u podne, ugleda on lava na ivici šume. Čobanin baci frulu i sakri se u stado, jer je mislio da će lav pojesti jednu ovcu a njega poštedeti.
Ali, kroz stado koje se od straha zbilo u gomilu, lav se uputi pravo čobaninu, zaustavi se pred njim, zavrti repom i molećivo mu stavi ranjenu šapu u krilo. Videvši trn u zagnojenoj rani, čobanin se sažali na životinju, uze nož i izvadi trn. Lav mu zahvalno steže ruku i ostade nekoliko dana uz njega, dok mu šapa ne zaceli. Onda se vrati u divlјinu.
Uskoro potom lav dopade u ruku lovaca divlјači, koji su ga namamili u jamu, uhvatili ga i odveli da se bori u cirkuskoj areni.. U isto vreme onog čobanina, nevinog, sud je osudio na smrt.
Čobanina odvukoše u arenu, da tamo bude pogublјen, ali lav koji je trebao da ubije čobanina ne jurnu na njega. Stajao je mirno, tresao moćnom grivom, rikao okrenut redovima gledalaca, a onda lagano priđe čobaninu i sede kraj njega.
Tek tad ga čobanin poznade. Bio je to onaj isti lav kome je jednom izvukao trn iz šape i iscelio mu ranu.
Stražari uvedoše u arenu još dva gladna lava, ali lav zaštitnik im ne dozvoli da se približe čobaninu.
Dirnuti ovim prizorom, gledaoci su zahtevali da se čobanin pomiluje, a lav oslobodi. Kad se zatim ispostavilo da je osuđeni čobanin nevin i saznalo za njegov plemeniti postupak, dopušteno mu je da se vrati svome stadu. A lav, koga su oslobodili, vratio se u šumu.
