Jupiter je, svojim svevidećim očima, posmatrao svetove pod svodom nebeskim, a sa ove trunčice zemlјe do ušiju mu dopre gunđanje i zanovetanje nezadovolјnika. Sve živo prigovaralo je da baš ono najtežim životom živi.
Jupiter pozva svoga orla. Istoga časa carska se ptica pred prestolom njegovim stvori.
Čuvši mu volјu, orao se, poput groma što s nebesa grune, stušti dole na zemlјu. Tu je brzo pozvao sve živo da čuje nalog njegovog cara.
– Nezahvalna stvorenja, odakle to gunđanje što vređa nebesa nad vama? Čemu ta pometnja, kažite razlog, jer pravedni su Jupiterovi večni zakoni. Neka svako iznese svoje nezadovolјstvo. Tebe, namćorasti psu, da čujem prvog.
– Teška mi je sudba – odgovori lovački pas. – Kako hrt hitro dalјine prelazi, a ja, umornog i sporog koraka, ravnicama, dolinama i brdima gazim. U osvit zore počne mi lov i ne svrši se dok sunce ne zađe.
– Kad ja – kaže hrt – u hajku krenem, trud mi je plodan tek ako lovinu svoju vidim. Izgubi li mi se sa očiju, plen više ne mora da strahuje od mene. Lovački pas je spor, ali uvek siguran. I da mi je njegovog oštrog njuha, Jupiter nikada ne bi čuo moje nezadovolјstvo.
Lav je žudeo za liščevom veštinom. Lisac za lavovom snagom i srcem. Petao je čeznuo da leti kao golub, na krilima brzim, snažnim i lakim; golub je precizirao snagu krila svojih, a nadasve, cenio petlovu silnu neustrašivost. Ribe su htele da pasu po polјima, zveri da plivaju morskim dubinama.
I tako, zavidni jedni drugima, svi su se žalili na pristrasnu ruku sudbe.
Usred toga sveopšteg gunđanja, nebeska ptica grmnu:
– Jupiter kaže da se raziđete i odbija vaše neumesne molbe. Jedno će učiniti, ako hoćete, da vam sasvim promeni ime i prirodu, pa da svako bude ono stvorenje kome sada tako zavidi .
Skup zaneme i u neprilici obori oči ka zemlјi.
– Ćutite, i nejednog glasa pristanka da čujem! – uzviknu orao gnevno. – Dakle, budite srećni, naučite se zadovolјstvu i ne podražavajte nestalni um i sujetno slavolјblјe lјudskog roda.
