Početna Zdravlje Zdravlje dece Fras kod dece: Šta sve roditelji treba da znaju o febrilnim konvulzijama

Fras kod dece: Šta sve roditelji treba da znaju o febrilnim konvulzijama

309
0
PODELI

Jedan od najdramatičnijih prizora za svakog roditelja jeste grčenje i trzanje deteta čiji je uzročnik fras, stanje koje se javlja kod neke dece zbog visoke telesne temperature. Ta zabrinutost roditelja je sasvim razumljiva, ali mesta za paniku nema. Evo šta sve treba da znate o frasu kod dece i o tome kako da reagujete ako do njega dođe.

Šta je fras?

Pre svega, važno je naglasiti da fras ili stručno febrilne konvulzije predstavljaju stanje koje ne uzrokuje oštećenje mozga i ne ostavlja posledice na intelektualni razvoj deteta, ukoliko napad nije duži od 20 minuta. Iako deluje slično kao epileptični napad, fras i epilepsija su dva potpuno različita stanja i febrilne konvulzije spontano prestaju kod deteta kada ono navrši 5 godina života. Zato ova dva oboljenja ne treba dovoditi u vezu.

Febrilne konvulzije predstavljaju grčeve i niz drugih neprijatnih simptoma koji se javljaju kod malog deteta kao rekacija mozga na visoku telesnu temperaturu. Obično se javljaju kod dece uzrasta između tri meseca i pet godina, a najveća učestalost je kod dece između 17-23 meseca starosti.

Procenjuje se da rizik od pojave konvulzija kod dece iznosi oko 8%, a kod polovine od ovog broja javlja se fras (febrilne konvulzije). Iako mnogi roditelji to pomisle, važno je napomenuti da fras nije izazvan akutnom infekcijom centralnog nervnog sistema, tj. meningitisom ili encefalitisom.

Fras uzroci

Biološka osnova febrilnih konvulzija još uvek nije poznata i pripisuje se brojnim činiocima. Neka naučna istraživanja su pokazala da su febrilne konvulzije nasledne. Ukoliko dete ima bar jednog rođaka u prvoj liniji srodstva koji je imao problema sa febrilnim konvulzijama, onda verovatnoća da će i ono doživeti fras iznosi od 10-15%. Isto tako, u nekim studijama utvrđeno je da je verovatnoća od pojave frasa veća kod dece čije su majke imale težak porođaj.

Ono što je najočiglednije jeste da se febrilne konvulzije javljaju pri povišenoj telesnoj temepraturi, većoj od 38,5 stepeni. Roditelji obično do pojave grčeva nisu ni primetili da im dete ima povišenu temperaturu ili do frasa dolazi onda kada se temperatura teško snižava uprkos svim preduzetim merama za njeno obaranje.

Glavni uzročnik frasa (tj. povišene temeprature koja dovodi do febrilnih konvulzija), jesu infekcije gornjih respiratornih i disajnih puteva, kao i infekcije creva.  U preko 70% slučajeva uzročnik je virusna infekcija, a ređe bakterijska.

Fras kod dece – simptomi

Simptomi frasa deluju dramatično i frustrirajuće za svakog roditelja. Tokom napada kod deteta dolazi do izvrtanja ili fiksiranja očnih jabučica u jednu stranu, gubitka svesti, pri čemu su prisutni trzaji svih ekstremiteta, a usne deteta postaju modre. Osim toga, pri napadu su vrlo česte pojave dužih pauza u disanju deteta (takozvane apneje), koje izazivaju posebnu paniku kod roditelja.

U ređim slučajevima, febrilne konvulzije se ispoljavaju kao tzv. parcijalni ili fragmentalni napadi, pri kojima se trzaji javljaju na ekstremitetima samo jedne strane tela ili samo na pojedinim ekstremitetima. Kod odojčadi napad može da se manifestuje i kao kratkotrajni prestanak disanja (apneja).

Trajanje napada može da bude različito, najčešće između 3 i 10, a najduže 15 minuta. Napadi obično spontano prestaju. Grčevi mogu da se jave i više puta u toku istog dana, pogotovo onda kada roditelji ne primene adekvatne postupke za snižavanje visoke telesne temperature.

Kod neke dece napadi mogu da traju dugo, nekada čak i duže od 30 minuta i tada se može govoriti o atipičnim ili kompleksnim konvulzijama. Kod ovakvog stanja, napadi se, osim što traju duže, ponavljaju više puta, a nakon napada dete ima prolazne, a u ređim slučajevima čak i trajne neurološke ispade. Na sreću, atipične konvulzije su jako retke.

Kako roditelji treba da reaguju ako dete doživi fras?

izvor fotografije: medic308.org

Kao što smo već napomenuli, većina napada spontano prestaje nakon nekoliko minuta. Međutim, ako napad potraje duže, dete tokom napada treba položiti na bok ili na stomak, ali pažljivo da ne bi došlo do zapadanja jezika. Detetu ne treba nasilno otvarati usta, niti ga lupati po obrazima, što je najčešća prva reakcija preplašenih roditelja.

Zatim treba preduzeti sve raspoložive mere da bi se detetu snizila telesna temperatura – dati detetu lek za snižavanje temperature, skinuti mu odeću. Da bi se napad stopirao, detetu se daje lek dijazepam u vidu rektalnih čepića, koji ima jako broz dejstvo i trebalo bi da obori temperaturu već nakon desetak minuta.  Ukoliko čepići dijazepama ne uspeju da skinu temperaturu, koriste se antipiuretici, kao i obloge peškurom natopljenim u alkohol ili u mlaku vodu.

Nakon napada, svako dete, bez izuzetka, mora da prođe detaljan lekarski pregled, koji podrazumeva iscrpnu anamnezu, neuropedijatrijski pregled i sve vrste analiza (krv, urin, glikemija, transaminaze, jonogram…).

Neuropedijatrijski pregled je važan jer će lekar na njemu detaljno pregledati dete kako bi isključio svaku sumnju na akutnu infekciju nervnog sistema – meningoencefaliltis. Dete ostaje pod kliničkim nadzorom 48 sati posle frasa, a ukoliko se sumnja na meningitis, primenjuje se lumbalna punkcija radi uspostavljanja tačne dijagnoze.

Međutim, to je retkost i u velikoj većini slučajeva posle napada febrilinih konvulzija elektroencefalogram (EEG) pokazuje kod deteta normalno stanje mozga.

Kako sprečiti ponovni fras kod dece?

Ukoliko je dete imalo jedan ili više jednostavnih napada, roditelji mogu i sami da mu daju mikroklizmu dijazepama rektalno. Važno je istaći da dijazepam nije zamena za antipiretike koji se koriste u lečenju visoke temeprature, i da je potrebno preduzeti i sve druge mere koje i inače preduzimamo sa ciljem obaranja temperature.

Detetu koje je imalo jedan ili više napada složenih febrilnih konvulzija, obično lekari prepisuju fenobarbiton ili valproat, i to do četvrte ili pete godine života, a roditelji obavezno treba da vode dete na redovne neuropsihijatrijske i elektroencefalografske preglede.

Kolika je verovatnoća da se fras ponovi?

Ponovljeni napadi su mogući kod 30-40% dece, a najčešće se javljaju u narednih godinu dana posle prvog napada. Iako fras kod deteta deluje veoma dramatično, naročito za neiskusne roditelje, nakon početnog šoka, većina roditelja će u razgovoru sa pedijatrom i u toku neuropedijatrijskog praćenja deteta otkloniti strah i biće spremni za pravovremenu reakciju u slučaju novog napada.

Izvor naslovne fotografije: medicalnewstoday.com

 
loading...
loading...

OSTAVITE ODGOVOR