Pesma pod nazivom “Gazdina sjena” Anabelle Tee Đogić učenice 8. razreda JU OŠ „Fadil Bilal“ Šumatac, osvojila je 2. mesto na našem konkursu pod nazivom “Podeli dar”. Literarni konkurs “Podeli dar” je konkurs za dečje radove na slobodnu temu i aktuelan je čitave godine. Svakog 1. u mesecu pravimo presek i biramo najbolje. Ovaj rad je osvojio 1. mesto u kategoriji starijih osnovaca.
Gazdina sjena
Ova priča se desila u dalekom kraju.
A gdje to tačno – ljudi ne znaju.
Bitna je samo ova priča,
koju često neko sluša ili veliča.
Njemačka ovčarka, Dana su je zvali.
Živjela je u selu, svi su je izbjegavali.
Šutali su je u rebra dok je ulicom šetala,
Iako nikome, jadna, nije smetala.
Živjela je ona tako sama.
Vukla se po kaljavim cestama.
Bila je nešto kao gazdina sjena,
A nekoć je bila jako cijenjena.
Prije godinu dana je živjela u kući,
šitomo gazdi ruku ližući.
Pred njim je pokorno obarala glavu,
i smatrala da je uvijek u pravu.
Živjeli oboje tako u sreći –
gospodar po gospodski, a Dana dom braneći.
Taj dom je bio prava divota,
tu je ona provela godine života.
Sve dok ne dođe gazdarica, a onda ljudska djeca.
Tad za Danu u kući nije bilo mjesta.
Ležala je zavezana ispred kuće,
i razmišljala šta je ostalo od njene sreće?
Vani su joj prolazili dani,
nadala se da će gazda da je hrani.
Dolazio je on jako rijetko,
Dana se pred njim ponašala krotko.
Obarala je glavu, k’o da hranu moli.
Trbuh joj prazan, počinje da boli.
Da joj gazda baci bar koricu kruha,
ili dio hrane koji u kući skuha.
Hrane već dugo nije bilo.
Dana je gazdu gledala milo.
Kao da pita: „Što se na mene ljutiš?
Hoćeš li da me u kuću vratiš?“
Jednog je dana gazda pusti sa lanca.
I šutnu je u rebra baš kao neznanca.
Dana je brzo potrčala na ulicu,
a suze su joj tekle na crnom licu.
Sad na putu živi, k’o gazdina sjena.
Svakog je dana sve više iscrpljena.
Još ovu hladnu zimu će nadjačati,
a onda će, iscrpljena, u grmlju život okončati…
Anabella Tea Đogić
