Pred vama se nalazi ukratko prepričana lektira Milovana Glišića, Glava šećera. Tekst koji je pred vama može vam veoma dobro poslužiti i kao građa za pismeni sastav na ovu temu. Naša preporuka je da ipak pročitate delo i doživite ga na svoj način.
Glava šećera
Glava šećera je najbolja i najuspešnija pripovetka Milovana Glišića. Ona spada u red Glišićevih socijalnih priča sa elementima satire. Tematika dela je složena, a priča vrlo razvijena. Utemeljena je na motivu podvale, a ona je obelodanila istiniti događaj sa preprodavanjem iste glave šećera koja je simbol zla, nesreće, tragedije. U delu važno mesto zauzimaju ličnosti koje učestvuju u toj podvali i one koje su svesno ili nesvesno žrtve te podvale. Pripovetka se na neki način, prema sadržini, može podeliti na četiti dela.
Kako se glava šećera pojavila u selu; priča o Radanu Radanoviću
Ovaj uvodni deo pripovetke prikazuje seljaka Radana Radanovića iz čijeg se imena naslućuju vredne i radne osobine. Naime, žuri iz varoši u svoje selo, kako ga ne bi uhvatio mrak. Na putu do kuće sreće nekog dosadnog profesora koji ga o svačemu zapitkuje. Profesor je primetio glavu šećera koju Radan nosi sa sobom, a on odgovara kako je kupio novom kapetanu Maksimu Sarmaševiću.
Sledeća scena se odigrava u kafanu u Dubravi, u koju Radan stiže i svojim dolaskom baksuzira one koji igraju karte. To je simbolično ukazalo kakva će biti sudbina Radana. U kafani se pričaju razne priče, a između ostalog, Radan govori o svom teškom položaju, kako se zadužio kod zelenaša Davida Uzlovića i kako kamata stalno raste, a on nema novca da mu vrati. To tera Radana da sve što zaradi proda i nikada nema za sebe i porodicu.
Radan najzad odlazi kući, jer je već bilo kasno. Na putu do kuće imaće neobičnu priliku da čuje dečiji plač i da upozna crno dete koje sluti nesreću i koje je loš znak. Ono počinje da se cereka jer je prepoznalo tu glavu šećera, što ukazuje da je reč o teškoj prevari. Dete je u sukobu sa Radanom odgrizlo parče te glave šećra, a ona će se zbog toga jeftino preprodavati. Tek u zoru, kad su se začuli prvi petlovi, dete je nestalo, poput svih nečastivih sila koje u zoru nestaju, a Radan se izmoren vratio kući. To je bio samo početak njegovih muka i briga.
Kako je glava šećera služila kao podvala; priča o kapetanu Sarmaševiću
Pisac na samom početku ovog dela daje podrugljivu sliku sreskih kapetana, kako su se ponašali, kako su koristili svoje položaje. Onda uvodi lik novog kapetana, kojeg prikazuje na podrugljiv način, a njegovu dobrotu na veoma sarkastičan način. On „ne voli“ mito i ljuti se na one koji hoće da ga time potkupe.
Uvek je sa njim negov „verni“ Đuko, pandur, koji mu pomaže da obmanjuje ljude. Tako su kapetan i Đuko jednog dana krenuli da obilaze okolna sela, a glavu šećera koju je Radan kupio služila je kao jedini poklon koji kapetan prihvata za svoja dobra dela i to je uzima jedino zbog dece koja vole slatkiše. Đuko je proda naivnim seljacima, a zatim je oni poklone kapetanu koji je opet vrati Đuki.
Tako je ta ista podvala obišla ko zna koliko kuća i sela, a novac su delili. Međutim, pošto je glava šećera bila okrnjena Đuko nije mogao da je proda za dva dukata, nego za jedan i po. Na taj način je glava šećera služila kao kapetanova podvala, a on je u očima svog naroda bio pošten i dobar kapetan.
Slava kod Davida Uzlovića, priča o ćati opštinakom
U ovom delu prikazan je jedan raskošan i bogat događaj, a to je slava kod zelenaša Davida Uzlovića. Ona je opisana kao veliko veselje koje prate bubnjevi, muzika, daire, a gosti na slavi su „sve po izboru“. To zapravo znači da su gosti loši i iskvareni ljudi. Dat je opis kako se ponašaju ti gosti. Među njima je u kapetan, pop Pera i mnogi drugi. Njihovo ponašanje je nedolično, ružno, slobodno. Opisuje se i razgovor Davida i kapetana gde se vidi kakav plan prave protiv Radana.
Pošto on mnogo duguje Davidu, odlučili su da ga prvo zaplaše da će mu oduzeti livadu i vinograd, a ako ne vrati novac, a znaju da neće vratiti, jer nema novca, onda će mu zaista oduzeti to. U ovom delu je opisan i razgovor Radana i kuma Mate, koji je kupio glavu šećera od Đuke. Radan je prepoznao tu glavu, jer je on i kupio. Zatim je ispričao kumu o svojoj nesreći i bacio glavu šećera u reku.
Šta se dogodilo sa Radanom; kako je okončana preprodaja glave šećera; razgovor Đuke i Paje
Ovaj deo je u vidu retrospektivnog kazivanja o tragediji Radana Radanovića. Đuka i Paja sede u kafani „Kod petla“, koju je otvorio kapetan od novca koji je zaradio na glavi šećera. Đuko govori o tome kako je pomagao kapetanu, kako je podvala svuda uspevala, kako su svi naseli na tu prevaru. Zatim govori o tragičnoj sudbini Radana koji je ubio zelenaša Davida Uzlovića jer je hteo da mu otme vinograd. Radanu je bilo dosta svega, želeo je da konačno sve završi sa njim. U tom trenutku ulazi Radan Radanović, sada već robijaš, da kupi neko pivo za policajce. Đuko ga prepoznaje, a Radan, setivši se ko je to, samo je upitao kako su mu deca. Đuko kasnije govori kako mu je žena umrla, a deca bila primorana da prose. Kapetan je nastavio po svom, ali mu Đuko nije pomagao, jer su se posvađali oko novca od glave šećera, pa je kapetan našao novog pomagača.
Zaključak
Tešku Radanovu sudbinu delili su mnogi namučeni seljaci. Njihovi položaji bili su u nezavidnoj situaciji. Trud i rad su odlazili onima koji su se bogatili prevarama i podvalama, zato se oni pošteni nikada nisu mogli osamostaliti. Glišić ovom pripovetkom staje u odbranu tom narodu, dočaravajući teško i mučno vreme.
