Angina je zapaljenje krajnika koje može biti akutno ili hronoično. Predstavlja jedno od najčešćih oboljenja kod male dece, ali se može javiti i kod odraslih osoba. Zapaljenje krajnika se javlja kod dece starije od godinu dana, nakon izrastanja nepčanih krajnika i često osim krajnika zahvata i ždrelo.
Deca imaju četiri krajnika: nepčani, ždrelni, jezični i tubni krajnik. Sva četiri krajnika obrazuju tzv. limfatični prsten koji štiti disajni put od infekcija, pa se krajnici mogu smatrati čuvarima organizma i vrlo su korisni. Međutim, kada obole, mogu da nastanu i razne komplikacije, koje sve prednosti krajnika kasnije pretvaraju u mane. Zato je veoma važan pravilan tretman u lečenju.
Uzroci upale
Glavni uzročnici infekcije su razni virusi i bakterije, od kojih su najčešće: streptokoke, pneumokoke i stafilokoke. Uzrok može da bude i mešavina virusno-bakterijske flore. Od svih izazivača angine, najopasnije su streptokoke, koje mogu prouzrokovati oboljenja srca i bubrega.
Simptomi
Angina se javlja u obliku gnojnog zapaljenja (odatle i naziv gnojna angina). Najčešće je praćena visokom telesnom temperaturom (39-40 stepeni), grebanjem u grlu, otežanim gutanjem, bolovima u ždrelu, oticanjem i gnojenjem krajnika. Česti simptomi su još i drhtavica i malaksalnost. Postoji verovatnoća proširivanja upale na ždrelo, ili preko Eustahijeve trube na srednje uho.
Istovremeno, često dolazi i do reagovanja limfnih žlezda, obično lokalno, u predelu vrata i uglovima donje vilice. Takođe, mogu reagovati i limfne žlezde u stomaku, što dalje uzrokuje pojavi simptoma karakterističnih za upalu trbušne maramice.
U periodu od 24-48 sati dolazi do infiltracije belih krvnih zrnaca na površini jako prokrvljenih krajnika, pri čemu nastaju žućkasto-beličasti gnojin čepići, pa telesna temperatura još više počinje da raste i prelazi 40 stepeni. Gnojni čepići mogu da se spoje u gnojnu naslagu, koja zatim uzrokuje pojavu mučnina i povraćanja. Međutim, ove gnojne naslage se relativno lako mogu ukloniti.
Hipertrofija krajnika
Osim akutnog oboljenja, problem kod dece može da predstavljaju i uvećani krajnici, stručno hipertrofija krajnika koja je karateristična i po čestim ponavljanjima upale. U najrizičniju grupu spadaju deca koja su preterano hranjena ugljenim hidratima (keksom, grizom i proizvodima od brašna), kao i deca koja su sklona čestim upalama disajnih organa.
Kod odojčadi dolazi samo do uvećanja ždrelnog (trećeg) krajnika, a nakon 2-3 godine uvećavaju se i nepčani krajnici. Uvećanje krajnika je bolest koja ima tri stepena. Jedna trećina obolele dece biva zahvaćena drugim stepenom bolesti, dok je treći stepen veoma redak. U ovom poslednjem, najtežem slučaju, krajnici su toliko uvećani da dolazi do njihovog spajanja. Tada je, na žalost, u nekim slučajevima neophodna hirurška intervencija. Odluku o eventualnom operacionom zahvatu donosi pedijatar.
Kod uvećanog nepčanog i ždrelnog krajnika dete otežano diše na usta, a dok spava često hrče. Ova deca su karatkerističnog izgleda: specifičnog izraza lica, usta drže otvorena, ten im je beo, imaju slab apetit, hronično su umorna i slabije čuju. Slabiji sluh je posledica čestih kataralnih upala Eustahijeve tube. Formira se tzv. Gotsko nepce. Kod uvećanja nepčanih krajnika javljaju se ne samo mehaničke smetnje pri gutanju hrane, već i poremećaji u govoru. Dete priča kroz nos. Otežano disanje kod dece obolele od hipertrofije krajnika remeti hranjenje, što može dovesti do stagnacije u rastu, a u retkim slučajevima i u psihološkom razvoju deteta.
Naučna ispitivanja su utvrdila da kod dece sa hroničnim uvećanjem i zapaljenjem krajnika dolazi do zastoja u telesnoj težini i visini, a u skoro 50 posto slučajeva javlja se i malokrvnost (anemija).
Lečenje
Akutno oboljenje traje između 5 i 7 dana. Lečenje se sprovodi upotrebom antibiotika, obično penicilina, koji je potrebno davati detetu najmanje 10 dana. U slučaju da je dete alergično na penicilin pedijatri određuju terapiju adekvatnom zamenom.
Dok ima povišenu temperaturu, dete treba da bude u krevetu i da uzima lekove za obaranje telesne temperature. Obavezna je i dijeta koja podrazumeva lakšu i tečniju hranu sa manje obilnim i čestim obrocima. Detetu treba davati čajeve, supe, kompote i druge slične tople napitke. U lečenju angine veoma su blagotvorni čajevi od lekovitih biljaka.
Pored davanja antibiotika i lekova za obaranje telesne temperature, treba obratiti i pažnju na ishranu. Jelovnik treba da sadrži što manje namirnica bogatih ugljenim hidratima i da obiluje belančevinama životinjskog porekla, voćem i povrćem. Na decu koja imaju problema sa anginom povoljno deluje i planinski i morski vazduh.
U slučaju nedovoljno uspešne terapije, preporučuje se operacija trećeg (ždrelnog) krajnika, koja se može preduzeti i kod male dece, dok je operacija nepčanog krajnika moguća tek kod mališana starijih od tri godine. Kod dece koja boluju od bronhitisa ili astme, hirurška intervencija se sprovodi samo izuzetno, jer je zapaženo da nakon nje dolazi do težih i češćih astmatičnih napada.
