Najpre malo statistike. U svetu je gojazno više od 40 miliona dece starosti do 5 godina, a prema procenama stručnjaka, do 2025. godine, biće ih preko 70 miliona. Kada je o našem kontinentu reč, istraživanje Evropskog udruženja gastroenterologa pokazuje da čak oko 33% dece uzrasta između 6 i 9 godina ima problema sa viškom kilograma. Ništa manje alarmantno stanje nije ni kod nas. Prema istraživanju Ministarstva zdravlja iz 2013. godine, u Srbiji je među osnovcima nešto više od 13% umereno gojazne i čak 7,5% gojazne dece.
Genetski faktor
Genetika može da bude odgovorna za gojaznost kod dece. Evo i kako. Dete od svojih roditelja nasleđuje FTO i BDNF gene u mozgu, i to u njegovom delu koji je zadužen za kontrolisanje ishrane i apetita. To je razlog što deca gojaznih roditelja obično imaju potrebu za više obroka i užina, za više energije i za većom količinom ulja, masti i šećera. Sve ukupno, oko 100 kcal više u odnosu na decu bez genetskih predispozicija.
Međutim, iako su mnoge studije pokazale da kod gojaznosti postoji uticaj naslednog faktora, taj genetski rizik se može svesti na najmanju moguću meru. Način ishrane i života uopšte, pravovremeno građenje zdravih navika, ipak su daleko značajniji. Dovoljan dokaz tome su porodice gde su oba roditelja gojazna, a njihova deca imaju normalnu težinu.
Loše navike u ishrani
Kod dece koja već imaju stečene loše navike, vrlo je teško iskoreniti ih, pa je najbolje rešenje da se saveti potraže od pedijatra i nutricioniste.
Upornost i strpljenje su veoma važni, naročito kada su u pitanju deca. Gojaznost se ne može pobediti na brzinu. Borba sa viškom kilograma mora da bude postepena, dugoročna, jer će se samo tako stići do pozitivnih rezultata.
Pored toga, važno je da roditelji umeju da pronađu načine da motivišu dete. Na primer, da mu objasne da će kada reguliše ishranu postati vitkije i moći će da se bavi mnogim zanimljivim aktivnostima koje ranije nije moglo.
Prevencija gojaznosti
Pravilna ishrana i intenzivna fizička aktivnost najbolja su prevencija protiv gojaznosti. A deca se tome uče još od malena. Jer kada dete jednom usvoji zdrave životne navike, pravilnu ishranu i dovoljno fizičke aktivnosti, celog života će se sa lakoćom pridržavati tih navika.
Zdrave navike u ishrani od malena
Još na veoma niskom uzrastu, od samog uvođenja čvrste hrane u jelovnik deteta, a svakako pre njegovog drugog rođendana, dete treba da se navikava na zdrave obroke. Ono je još uvek malo, pa će mu se lakše nametnuti hrana koja nije tako ukusna, ali koja je zdrava.
Kontrolisanje apetita je često veoma težak posao, ali se zato može kontrolisati unos nezdravih namirnica, grickalica, slatkiša, brze hrane, raznih napitaka… Drugim rečima, svih onih namirnica koje obiluju nezdravim mastima i šećerima.
Naravno, slatkiše, grickalice, peciva i industrijske voćne sokove, nemožemo potpuno zabraniti deci, ali je vrlo važno da svakodnevna ishrana ne bude bazirana na toj nezdravoj hrani. Dakle, jelovnik deteta treba da bude zasnovan na voću, povrću i manje masnom mesu. Nezdrave masti ne smeju da čine više od jedne trećine dnevnog unosa hrane. Sokove, kada god je to moguće, treba zameniti običnom vodom i biljnim čajevima.
Fizička aktivnost
Isto tako, treba podsticati dete da stalno bude u pokretu, da je što aktivnije. To takođe neće biti problem, obzirom da svako dete, po samoj svojoj prirodi, prosto žudi za aktivnostima. Svaki vid fizičke aktivnosti, poput hodanja, trčanja, igre sa drugom decom, kasnije i vožnje bicikla, skejta, rolera, ili bavljenja bilo kojim sportom, sve je to od velike koristi za dete. Jer tako će dete na pravi način trošiti višak energije, regulisati svoj metabolizam i jačati imuni sistem.
