Početna Porodica Saveti Greške u vaspitanju – izbegavajte povišen ton

Greške u vaspitanju – izbegavajte povišen ton

657
0
PODELI

Postoje roditelji koji pokušavaju da vaspitavaju decu isključivo povišenim tonom. Ukoliko stalno u komunikaciji sa decom koristite povišen ton, ništa nećete postići. Samo ćete stvoriti kontraefekat.  Što vi više vičete kako biste pokazali svoj autoritet, dete se ponaša sve neprimerenije. To je metod zastrašivanja i dolazite u situaciju da deca prema vama osećaju strahopoštovanje. A strahopoštovanje isključuje ljubav.

Razumljivo je da svi ponekad imamo loš dan, ali ne dozvolite da dete ispašta zbog toga. Vi ste ti od kojih dete uči, sa kime se identifikuje i kome bezrezervno veruje. Ne dozvolite da vlada zakon jačeg i zakon moćnijeg. Ne samo da nećete stvoriti autoritet kod deteta već ćete mu poslati poruku da on tako treba da se ponaša kasnije kroz život. Povišen ton nikome ne prija, složićete se.

Zašto ne bi trebalo da vičete na dete?

Ukoliko se vaša komunikacija sa detetom odvija kroz stalne grdnje ili povišen ton kod deta ćete stvoriti strah od vas. Takav vid obraćanja detetu dovodi do zastrašivanja. Kod deteta ćete razviti nesvesne strahove, tako da će ono postati nervozno i tražiće način da vas ne posluša. Dajete mu i loš primer. Naviknuto na stalne grdnje i povišen ton, dete će u društvu vršnjaka biti povučeno ili agresivno. Kako je naviknuto na povišeni ton neće moći da se uklopi u vršnjačke grupe, kako u školi tako i van nje.

Dete koje je mlađe od sedam godina nije sposobno da prepozna dve emocije istovremeno. Ukoliko majka viče na njega, dete je i dalje voli. Upravo tu dolazi do disharmonije u ljubavi. Vremenom će dete koje odrasta u takvom okruženju preuzeti model ponašanja, tako da će shvatiti da voleti i brinuti se za nekoga podrazumeva vikati na nekoga. Kasnije će isto to primenjivati u svojoj porodici.

Ukoliko stalno vičete na dete navodite ga da skriva svoje emocije. Detetu je potrebno da tokom odrastanja ispolji razna osećanja. Tu se podrazumevaju i bes i ljutnja. No, ukoliko stalno vičete na dete, dete se povlači u sebe i svoja osećanja neće ispoljiti. Ugušiće ih u sebi.

Kako razgovarati sa detetom bez da koristite povišeni ton?

Ako ste se prepoznali u gore navedenom redovima, imamo par saveta za vas kako da promenite nešto u vaspitanju i načinu ophođenja prema detetu. Čučnite da budete u istoj ravni sa detetom. Zagrlite ga ili svojim rukama držite njegove ručice. Gledajte ga u oči. Recite mu da ga volite. Beskrajno, i sad i uvek. To je ono što je detetu neophodno. Dete mora da zna da ga bezuslovno volite čak i kada pogreši. Dopustite mu da napravi greške, jer na taj način uči. Ukoliko primetite da se dete povlači u sebe na svaki vaš povišen ton, znajte da je zastrašeno. Istovremeno se plaši svakog novog pokreta iz straha da ne biste vikali na njega. Na taj način će doći u situaciju da i ono što bi dobro uradilo čak i ne pokušava zbog straha od grdnje.

Ukoliko u  vašem odnosu ili vašem načinu vaspitanja preovladava povišen ton sa vaše strane, budite sigurni da se dete oseća nevoljeno. Nedostaje mu ljubav. Sve više će se povlačiti u sebe i osećaće se veoma usamljeno. Ma koliko da ste nervozni u datom momentu, da vam frustraciju izaziva partner, posao, besparica, dete ne sme da trpi. A najčešće trpi, jer sve ono što ne možete da kažete drugima, da ispoljite svoj bes na onome na koga ste stvarno besni, vi ga nesvesno usmeravate ka detetu. Pokušajte da se setite koliko često razgovarate sa detetom na razne teme? Koliko uspevate da odvojite vremena samo za vaše razgovore? Za šetnju, čitanje priča, razgovore o raznim temama.

Šta kada ste imali težak dan?

Svima nam se dešava da imamo težak i naporan dan. Ni vi niste izuezatak. No, ako ste nakon toga sav svoj bes usmerili na dete, daleko bolje će biti da ispravite to još na početku. Ispravite, pre nego vam to postane obrazac ponašanja. Objasnite detetu da ste imali težak dan, da niste mogli u trenutku da se kontrolišete. Izvinite mu se, zašto da ne? Na taj način nećete umanjiti svoju vrednost, već ćete detetu pokazati da je sasvim uredu uputiti izvinjenje kada shvatite da grešite. To što ste vi roditelji i što ste stariji nikako ne treba da znači da se ne izvinjavate kada je to zaista potrebno. Objasnite mu zašto vas je njegovo ponašanje u datom momentu naljutilo. I trudite se da ne kritikujete dete, jer na taj način kod njega stvarate osećaj inferiornosti.

Iskorenite tu ružnu naviku

Ukoliko ste svesni da vičete na dete bez potrebe, uz malo volje i strpljenja možete iskoreniti tu lošu osobinu. Možete se dogovoriti sa detetom da vam da neki signal kad počnete da vičete. Većina roditelja viče na dete po navici, smatrajući da će ga tako lakše vaspitati. Vrlo često to rade nesvesno koristeći stari obrazac ponašanja. To svakako ne znači da ćete sedeti mirno i blagonaklono gledati na sve što se dešava. Morate uspostaviti neka pravila i objasniti detetu zašto je važno da ih se pridržava. Odgovor nikako ne sme da bude – „Zato što sam ja tako rekao/la.“

Kada insistirate da dete opere ruke svaki put kada uđe u kuću, objasnite mu zbog čega je to bitno. Ukoliko vičete na dete, stvorićete mu averziju prema održavanju lične higijene, a na vas će gledati sa strahopoštovanjem. Objasnite da se na rukama zadržavaju bakterije koje mogu dospeti u telo i dovesti do bolesti. A kada se razboli neće moći da se igra sa drugom decom i najveći deo vremena će provesti u krevetu. Dete će veoma dobro shvatiti poruku, tako da će samo ići u kupatilo da pere ruke. Možda ne odmah nakon prvog razgovora, ali nakon više ponavljanja budite sigurni da će dete ići samo u kupatilo bez da ga opominjete.

Pozitivne promene su vidljive već nakon 10 dana

Istraživanja koja su sprovedena su pokazala da ukoliko imate ovakav pristup detetu umesto da stalno vičete, prvi rezultati su vidljivi već nakon deset dana. Što manje budete vikali na dete, ono će biti poslušnije i obrnuto.

Odgajajte decu ličnim primerom. Uostalom i vi sigurno ne volite da neko viče na vas. Dete ćete najbolje naučiti samokontroli ukoliko je vi posedujete. Najpre vi morate imati veštinu upravljanja svojim emocijama i postupcima kako biste to preneli na dete.

Ukoliko demonstrirate svoju moć, na taj način bespotrebno trošite energiju, a svakako nećete postići željeni rezultat. Ako stalno vičete na dete vremenom ćete doći u situaciju da izgubite bliskost sa detetom. Svojim nepromišljenim ponašanjem dovešćete dete u situaciju da će vam prećutati stvari koje biste trebali da znate. Neće vam pominjati loše ocene, konflikte sa vršnjacima i mnoge druge stvari, jer će biti u strahu od vaše reakcije.

Vi ste detetu najvažnija podrška

Detetu morate biti podrška. Uostalom setite se sebe i perioda vašeg odrastanja. Bez obzira da li je u pitanju najranije detinjstvo, školsko doba, period adolescencije ili period studiranja. Sigurno ste imali nekih poteškoća u odrastanju koje vam je bilo daleko lakše da podelite sa roditeljima. A ukoliko ste nekim slučajem i vi bili vaspitavani metodom neprestanog vikanja, vreme je da prestanete sa tim. Ne dozvolite da vas ego nadvlada i da koristite čuvenu rečenicu „I mene su tako vaspitavali pa šta mi fali.“ I sami znate da je takva rečenica vaš odbrambeni mehanizam. Vreme je da se suočite sa onim što su vam vaši roditelji nametnuli kao obrazac ponašanja i da ga iskorenite.

Ne zaboravite na empatiju. Empatija je ključ za zdrav odnos sa vašim potomstvom. Roditelji koje krasi empatija uvek će lakše pronaći način da uspostave zdravu komunikaciju sa svojom decom. Oni će pomoći deci da lakše prepoznaju svoje emocije i da ih prožive. Ukoliko su deca tužna, neraspoložena, zabrinuta ili ljuta roditelj je taj koji treba da pokaže toplinu i razumevanje. Ne zaboravite da ste upravo vi detetu najbliži i najdraži. Od vašeg međusobnog odnosa zavisi dalji život vašeg deteta kao i pravac njegovog kretanja. I što je još važnije ne zaboravite da je ulaganje u decu je najveća i najlepša investicija.

 

OSTAVITE ODGOVOR